Poništena presuda za dvostruko ubistvo u Arilju
U srpskoj pravnoj praksi, revizija presude u teškim krivičnim predmetima nije svakodnevna pojava, ali kada se dogodi, pokreće niz pitanja o sigurnosti i pravdosti sistema. Apelacioni sud u Kragujevcu upravo je doneo takvu odluku, ukinuvši presudu kojom je Branko Pušica osuđen na 18 godina zatvora za jezivo dvostruko ubistvo bračnog para Novaković u Arilju, u novogodišnjoj noći 2024. godine. Ovaj pravni preokret ne samo da vraća u žižu javnosti tragičan zločin, već i stavlja pod lupu efikasnost i transparentnost krivičnog postupka u Srbiji.
Detalji zločina koji je potresao Arilje
Da bi se razumela težina pravnog preokreta, neophodno je se osvrnuti na sam zločin koji je izazvao nacionalnu pažnju. Prema optužnici Višeg javnog tužilaštva u Užicu, Branko Pušica je 31. decembra 2023. godine, u kafiću punog kapaciteta gde je čekalo oko 150 gostiju, izvršio planirano ubistvo Predraga i Ivane Novaković. Istraga je utvrdila da je Pušica, nakon svađe sa žrtvama vezane za novac i radne odnose, namerno otišao do kuće po pištolj i dva okvira metaka. Vrativši se u lokal, prvo je ubio Predraga, a zatim i njegovu suprugu Ivanu, pred brojnim svedocima. Veštačenja su pokazala da je, iako je imao 2,7 promila alkohola u krvi, bio potpuno svestan svojih radnji i delovao sa umišljajem i osvetom kao osnovnim pobudama.
Prvobitna presuda i reakcije javnosti
Viši sud u Užicu je u novembru prošle godine doneo presudu koju su mnogi opisali kao šokantnu. Iako je za dvostruko ubistvo iz niskih pobuda, počinjeno na poseban okrutan način i pred mnogo svedoka, maksimalna zakonska kazna doživotni zatvor, sud je Pušici izrekao jedinstvenu kaznu od 18 godina zatvora. Ova odluka izazvala je široku osudu javnosti i porodica žrtava, koji su smatrali da kazna nije proporcionalna težini zločina. Međutim, pravni sistem Srbije predviđa višestepeni kontrolni mehanizam upravo zbog takvih situacija, kako bi se osigurala apsolutna zakonitost svake presude.
Pravni osnov za poništenje presude: Šta je Apelacioni sud utvrdio?
Apelacioni sud u Kragujevcu, kao drugi stepen sudstva, nije preispitivao činjenično stanje već ispravnost primene materijalnog i procesnog prava u toku prvostepenog postupka. Iako se detaljna obrazloženja još uvek čekaju, takve odluke se obično donose ako se utvrdi da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, pogrešno primenio zakonske odredbe ili ako je presuda zasnovana na nepotpuno utvrđenim činjenicama. Ključno je naglasiti da poništenje presude ne znači oslobađanje optuženog, već vraćanje predmeta na ponovno suđenje pred prvostepeni sud, u ovom slučaju ponovo pred Viši sud u Užicu.
Ovaj postupak je temelj pravne države i garantuje pravo na fer suđenje, kako za optuženog, tako i za žrtve i društvo u celini. Cilj je da se osigura da svaka presuda bude pravosnažna i da ne postoji sumnja u njenu pravilnost. U praksi, razlozi za poništenje mogu biti tehničke prirode, kao što je nepotpuno saslušanje ključnog svedoka, propust u vezi sa dokazima, ili pravni, poput pogrešnog tumačenja zakonske odredbe o olakšavajućim ili otežavajućim okolnostima.
Implikacije ponovnog suđenja za porodice žrtava
Za porodice Predraga i Ivane Novaković, odluka Apelacionog suda predstavlja duboko emocionalno ispitivanje. Ponovno suđenje znači ponovno prolaženje kroz traumatične detalje zločina, ponovna saslušanja i neizvesnost o konačnom ishodu. Ovaj proces može produžiti trajanje krivičnog postupka i odložiti konačni pravosnažni presudu, što često predstavlja dodatni teret za žrtve. S druge strane, ponovni postupak nudi priliku da se svaka procedura sprovede bezuprečno, što u krajnjoj liniji može dovesti do presude koja će bolje odražavati težinu zločina i osigurati pravdu koja će biti prihvatljivija za javnost.
Krivično pravo Srbije: Ocena težine zločina i visina kazne
Ovaj slučaj aktuelizuje pitanje kaznene politike u Srbiji, posebno kada su u pitanju najteži krivični delikti. Prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije, za ubistvo se može izreći kazna zatvora od pet do petnaest godina. Međutim, za kvalifikovana ubistva, koja uključuju dvostruko ubistvo, ubistvo iz niskih pobuda (osveta, pohlepa), ili ubistvo na poseban okrutan način, kazna je zatvor od deset do četrdeset godina ili doživotni zatvor.
U prvostepenoj presudi, sud je morao da proceni sve otežavajuće i olakšavajuće okolnosti. Prema dostupnim informacijama, tužilaštvo je tražilo maksimalnu kaznu, ističući planiranost, okrutnost i prisustvo svedoka kao ključne otežavajuće okolnosti. Odbrana je, verovatno, isticala Pušicino stanje (alkohol) i moguće provokacije. Konačna kazna od 18 godina, iako visoka, bila je znatno ispod gornje granice, što je moglo biti jedan od razloga za žalbu i kasnije poništenje, ako je sud prvog stepena pogrešno procenio težinu okolnosti.
| Vrsta ubistva (prema KZ) | Predviđena kazna zatvora | Kvalifikujuće okolnosti (primer) |
|---|---|---|
| Prosto ubistvo | 5 do 15 godina | Nema specijalnih otežavajućih okolnosti. |
| Kvalifikovano ubistvo | 10 do 40 godina ili doživotni zatvor | Dvostruko ubistvo, ubistvo iz niskih pobuda (osveta), okrutan način, pred više lica. |
Uloga javnosti i medija u visokoprofilnim krivičnim predmetima
Slučaj ubistva u Arilju dobio je izuzetan medijski pokrivenost, što je neizbežno uticalo na javno mnjenje i stvaralo određeni pritisak na pravosudni sistem. Dok je javnost imala pravo na informacije o toliko teškom zločinu, medijska naracija često može pojednostaviti složene pravne procese. Javna osuda i zahtevi za maksimalnom kaznom su razumljivi, ali sud mora da donosi odluke isključivo na osnovu dokaza utvrđenih u postupku i strogih zakonskih kriterijuma. Ponovno suđenje u takvoj atmosferi predstavlja izazov za sudije, koji moraju da osiguraju da spoljni faktori ne utiču na njihovu nezavisnu i nepristrasnu odluku.
Šta očekivati od novog suđenja?
Novo suđenje pred Višim sudom u Užicu neće biti ponavljanje istog postupka od početka u potpunosti. Sud će imati u vidu ranije sprovedenu glavnu pretresu, ali će morati pažljivo ispraviti proceduralne ili pravne propuste koje je ukazao Apelacioni sud. To može podrazumevati ponovno saslušanje određenih svedoka, angažovanje novih veštaka ili preispitivanje pojedinih dokaza. I tužilaštvo i odbrana će imati priliku da ponovo izlože svoje argumente, verovatno sa još detaljnijom analizom motiva, psihološkog stanja optuženog i posledica po porodice žrtava.
Konačni ishod ostaje otvoren. Nova presuda može potvrditi prvobitnu kaznu, izreći blažu ili, što mnogi smatraju verovatnijim s obzirom na reakcije na prvu presudu, strožu kaznu, koja bi mogla biti bliža maksimalnoj. Svakako, ovaj slučaj postaće važna referentna tačka u srpskoj pravnoj teoriji i praksi, posebno u tumačenju otežavajućih okolnosti i visine kazni za najteže oblike krivičnih dela protiv života.
