Rok za podnošenje prijava za upis prava na nepokretnostima produžen do 9. februara u ponoć
Prema najnovijim podacima, hiljade građana u Srbiji još uvek nisu završile ključni administrativni postupak evidentiranja svojih nepokretnosti. Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije (APPURS) upravo je objavila veoma važnu odluku koja će olakšati život mnogim vlasnicima. Rok za podnošenje prijava za upis prava na nepokretnostima je zvanično produžen za dodatna tri dana, tako da sada ističe 9. februara 2026. godine, tačno u ponoć. Ova informacija je od ključnog značaja za sve koji su u toku procesa ili koji su ga odlagali, jer se radi o obaveznoj proceduri sa dalekosežnim pravnim i imovinskim posledicama.
Detalji o produženju roka i radnom vremenu kancelarija
Odluka o produženju roka nije jedina mera preduzeta da se građanima olakša postupak. Agencija je organizovala i produženo radno vreme kancelarija u Gradskoj upravi za urbanizam tokom ključnih dana. Konkretno, u sredu 4. februara, četvrtak 5. februara i petak 6. februara, kancelarije će raditi do 18 časova. Ovo predstavlja značajno produženje u odnosu na uobičajeno radno vreme i omogućavaće zaposlenima i građanima koji su obavezni tokom dana da pristupe usluzi nakon posla. Dalje, u subotu 7. februara i nedelju 8. februara, kancelarije će biti otvorene od 8 do 15 časova, što omogućava konačno podnošenje prijava tokom vikenda neposredno pre isteka roka. Ovakva organizacija jasno ukazuje na sveobuhvatan pristup institucija kako bi se osiguralo da svako ima priliku da ispuni svoju obavezu.
Šta predstavlja postupak evidentiranja i upisa prava?
Postupak evidentiranja i upisa prava na nepokretnostima je kompleksan pravno-tehnički proces kojim se u zvaničnim registrima, pre svega u Katastru nepokretnosti, beleže i potvrđuju prava vlasništva, kao i druga stvarna prava na zemljištu i zgradama. Ovaj postupak je od suštinskog značaja za pravnu sigurnost i jasnoću imovinsko-pravnih odnosa. Bez upisa u katastar, pravo vlasništva nije potpuno zaštićeno i može doći do brojnih komplikacija prilikom prodaje, zalaganja, nasleđivanja ili bilo kakve druge pravne radnje sa imovinom. Proces uključuje prikupljanje dokumentacije kao što su stari vlasnički listovi, ugovori, rešenja o dodeli zemljišta, izvod iz građevinske knjige, kao i izradu odgovarajućeg tehničkog dokumenta, što često zahteva angažovanje ovlašćenog inženjera geodete.
Istorijski kontekst i razlozi za masovno evidentiranje
Potreba za ovakvim masovnim i organizovanim postupkom evidentiranja proističe iz dugogodišnjeg nerešenog statusa mnogih nepokretnosti širom Srbije. Nakon perioda tranzicije i ratova, veliki broj nekretnina je ostao bez jasnih vlasničkih dokumenata ili je bio upisan u zastarele registre. Zakon o katastru i Zakon o planiranju i izgradnji su doneseni kako bi se ovaj haotični stanje sistemski rešio i stvorio jedinstven, precizan i pouzdan državni registar svih nepokretnosti. Cilj je uspostavljanje pravne sigurnosti, koja je preduslov za ekonomski razvoj, zaštitu investicija i funkcionisanje tržišta nekretnina. Prema analizi stručnjaka, proces je dugotrajan i zahteva značajna resursna i organizaciona ulaganja, kako od strane državnih organa, tako i od samih građana.
| Ključni datumi | Događaj | Radno vreme kancelarija |
|---|---|---|
| 4., 5., 6. februar 2026. | Produženo radno vreme tokom radne nedelje | do 18:00 časova |
| 7. i 8. februar 2026. | Rad vikendom pre isteka roka | 08:00 – 15:00 časova |
| 9. februar 2026. | Krajnji rok za podnošenje prijava | ističe u 00:00 časova |
Praktični koraci i neophodna dokumentacija
Za građane koji tek sada pristupaju ovom postupku, neophodno je da znaju koje korake treba preduzeti. Prvi i najvažniji korak je prikupljanje kompletne dokumentacije. Obično je potrebno imati ličnu kartu, stari vlasnički akt (na primer, kupoprodajni ugovor, ugovor o darovanju, sudsku odluku o nasleđivanju), kao i dokument koji dokazuje poreklo imovine. Za zemljište je često neophodno rešenje o dodeli, a za objekte izvod iz građevinske knjige. Ukoliko takvi dokumenti ne postoje, potrebno je pokrenuti postupak utvrđivanja svojstva ispred nadležnog suda, što je značajno duži proces. Drugi korak podrazumeva izradu tehničke dokumentacije od strane ovlašćenog inženjera geodete, koji će izvršiti premer i pripremiti potrebne planove i izveštaje za katastar.
Implikacije propuštanja roka i pravne posledice
Propuštanje ovog roka može imati ozbiljne pravne i finansijske posledice za vlasnike nepokretnosti. Imovina koja ne bude na vreme evidentirana i uneta u Katastar nepokretnosti ostaje u pravnom senku, što otežava ili onemogućava njenu pravnu upotrebu. Konkretno, vlasnik će imati poteškoća prilikom prodaje, zalaganja imovine za kredit, legalizacije objekata ili pristupanja državnim podsticajima za obnovu i izgradnju. Takođe, postoji povećan rizik od imovinskih sporova sa trećim licima. U nekim slučajevima, opština može pokrenuti postupak za nepokretnostima bez jasnog vlasnika, što dovodi do dodatnih komplikacija. Stoga je od suštinskog značaja da građanima shvate ozbiljnost situacije i iskoriste produženi rok da završe ovaj ključni administrativni zadatak.
Uloga lokalnih samouprava i Agencije za prostorno planiranje
Lokalne samouprave, poput Gradske uprave za urbanizam u Užicu koja je pomenuta u saopštenju, imaju ključnu operativnu ulogu u ovom procesu. One su prva tačka kontakta za građane i zadužene su za prijem prijava i preliminarnu proveru dokumentacije. Njihov rad je direktno usklađen sa smernicama i propisima koje izdaje Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije. APPURS, kao republička agencija, vodi celokupan proces, obezbeđuje metodološku podršku, obuku zaposlenih i nadgleda unošenje podataka u centralni informacioni sistem. Ova podela uloga omogućava efikasno upravljanje projektom od nacionalnog značaja, iako se i dalje suočavaju sa izazovima kao što su veliki broj zahteva, složenost pojedinačnih slučajeva i tehnički zahtevi za obradu podataka.
Iskustva građana i česte prepreke u postupku
Iskustva građana koji su prošli kroz postupak evidentiranja su različita, ali se mogu izdvojiti neke uobičajene prepreke. Jedna od najčešćih je nedostatak neophodne dokumentacije, posebno za stare porodične kuće i zemljište koje je u vlasništvu decenijama, a gde su originalni dokumenti izgubljeni ili nikada nisu pravno formalizovani. Druga velika prepreka su troškovi, koji uključuju naknade za administrativne takse, ali i značajne troškove za usluge ovlašćenih inženjera geodeta za izradu projekta i premera. Za mnoge građane u manjim mestima ili starije osobe, sam proces sagledavanja zahteva i komunikacije sa institucijama može biti zbunjujuć. Produženje roka i produženo radno vreme direktno se bave ovim praktičnim izazovima, dajući ljudima više vremena i prilika da reše probleme.
Perspektive nakon završetka masovnog evidentiranja
Nakon što se ovaj intenzivni faza masovnog prijavljivanja i upisa završi, očekuje se da će se celokupni sistem katastra i evidencije nepokretnosti u Srbiji naći na znatno višem nivou uređenosti. Potpuni i ažurirani katastar će biti od neizmerne koristi za javnu upravu, poreske organe, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine. Za građane će to značiti veću pravnu sigurnost, olakšano i jeftinije vođenje imovinsko-pravnih poslova i smanjenje rizika od sporova. Takođe, precizni podaci o nepokretnostima su osnova za efikasnije planiranje infrastrukturnih projekata, razvoj lokalnih zajednica i privlačenje investicija. Dugoročno gledano, ovaj poduhvat predstavlja temelj za moderno i transparentno upravljanje prostorom, što je jedan od stubova stabilne države i prosperitetnog društva.
