UNESCO zaštitio tradicionalnu proizvodnju rakije kao svetsko kulturno nasleđe
Godine 2022. UNESCO je doneo istorijsku odluku – tradicionalna proizvodnja rakije postala je deo svetskog kulturnog nematerijalnog nasleđa. Ova odluka nije samo priznanje za jedinstvenu tehnologiju proizvodnje, već i za celokupan kulturni kontekst koji okružuje ovaj autentični srpski proizvod. Na području Bajine Bašte i sokolskog kraja, gde se tradicija proizvodnje rakije neguje više od jednog veka, ova vest je dočekana sa posebnim ponosom i zadovoljstvom.
Prema podacima Etnografskog muzeja u Beogradu, u Srbiji postoji preko 15.000 registrovanih proizvođača rakije, dok se procenjuje da nekoliko puta više domaćinstava i dalje održava porodičnu tradiciju proizvodnje. Ovo nije samo ekonomska aktivnost, već pravi kulturni fenomen koji spaja generacije i čuva autentične običaje.
Naučno istraživanje Filozofskog fakulteta u Beogradu
Tim naučnika sa Katedre za antropologiju i etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu trenutno sprovodi opsežno istraživanje u bajinobaštenskom kraju. Cilj ovog projekta je da se dokumentuje i analizira način na koji se znanje o proizvodnji rakije prenosi sa generacije na generaciju, kako se održavaju tradicije i kako se ova veština integriše u savremeni društveni kontekst.
Kao što ističe prof. dr Predrag Vujović, osnivač projekta: “Cilj celog ovog istraživanja jeste da prepozna kako su se prenosile te vrednosti unutar porodice i kako su se sačuvale, jer, kažu, praktično nema porodice u Bajinoj Bašti i ovom sokolskom kraju koja ne proizvodi svoju rakiju.” Ova izjava oslikava koliko je duboko ukorenjen ovaj običaj u lokalnoj zajednici.
Porodična tradicija Bordanovića – šest generacija znanja
Radisav Bordanović, proizvođač iz Bajine Bašte, predstavlja živu legendu u svetu tradicionalne proizvodnje rakije. Sa ponosom ističe: “Moj navrdeda Sava je počeo da se bavi tim, a ja sam kao njegov unuk u šestom rodu nastavio to. Moja generacija je donela odluku da od tog znanja, zavičajnog, počne da gradi brend.”
Na imanju porodice Bordanović sačuvane su autentične kachare i kazani sa originalnim predmetima koje su njihovi preci koristili u procesu proizvodnje rakije. Voćnjaci se i dalje nalaze na istim livadama kao pre više od jednog veka, što govori o izuzetnoj kontinuitetu i poštovanju tradicije.
Antropologija ishrane i pića – rakija kao kulturni artefakt
Dr Nevena Milanović Minić, naučna saradnica Filozofskog fakulteta u Beogradu, objašnjava antropološki pristup istraživanju: “Vodeći se nekim osnovnim antropološkim postavkama o antropologiji ishrane i pića i rakiji kao kulturnom artefaktu jeste da zapravo istražimo značenjske veze koje ljudi stvaraju sa jednim takvim proizvodom koji je čovek proizveo za svoje potrebe, ali koji u zajednici nastavlja da kruži na mnoštvo načina.”
Ovo istraživanje otkriva kako rakija nije samo alkoholno piće, već složen kulturni simbol koji nosi identitetska obeležja, društvene vrednosti i istorijske reference. Svaki aspekt proizvodnje – od berbe šljive do destilacije – nosi specifična kulturološka značenja.
Sokolski kraj – raj za šljivu i rakiju
Kao što je Župa bogomdana za vinograde, tako je sokolski kraj za šljivu. Ova regija ima idealne klimatske uslove za gajenje šljive, što je osnova za kvalitetnu rakiju. Zemljište, nadmorska visina, količina sunčevih dana i specifična mikroklima doprinose jedinstvenom karakteru rakije proizvedene u ovom regionu.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, sokolski kraj proizvodi preko 30% ukupne proizvodnje šljive u Srbiji, što ga čini jednim od najvažnijih centara za proizvodnju rakije u zemlji. Ova statistička dominacija potvrđuje izuzetnu pogodnost regiona za ovu vrstu proizvodnje.
Tehnološki proces – tradicija i savremenost
Tradicionalna proizvodnja rakije podrazumeva složen proces koji zahteva specifično znanje i iskustvo. Proces počinje biranom pravog trenutka za berbu šljive, zatim pravilnim vrenjem, pa sve do precizne destilacije u bakarnim kotlovima. Svaka faza ima svoje specifičnosti koje su se usavršavale decenijama.
Savremeni proizvođači, poput porodice Bordanović, uspevaju da kombinuju tradicionalne metode sa savremenim standardima kvaliteta i higijene. Ovo omogućava da se očuva autentičnost ukusa dok se istovremeno zadovoljavaju savremeni zahtevi tržišta i bezbednosti hrane.
Ekonomski i turistički potencijal
UNESCO-ova zaštita tradicionalne proizvodnje rakije otvara nova ekonomska i turistička putanja za region. Ruralni turizam koji se fokusira na autentična iskustva proizvodnje rakije može postati značajan izvor prihoda za lokalnu zajednicu. Posetioci imaju priliku da vide celokupan proces proizvodnje, probaju različite sorte i upoznaju bogatu kulturnu baštinu.
Prema istraživanjima Etnografskog instituta, turistička ponuda koja uključuje rakiju i njen kulturni kontekst ima visok potencijal za privlačenje stranih posetilaca koji traže autentična iskustva i upoznavanje sa lokalnom kulturom.
Očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa
Projekat Filozofskog fakulteta ima za cilj ne samo da dokumentuje postojeće prakse, već i da razvije strategije za očuvanje ovog nematerijalnog kulturnog nasleđa za buduće generacije. Ovo uključuje edukacione programe, radionice i druge oblike prenošenja znanja.
Završna izložba u Etnografskom muzeju koja je planirana za narednu godinu će predstaviti ne samo eksponate već i rezultate istraživanja, pružajući sveobuhvatan pogled na fenomen tradicionalne proizvodnje rakije u Srbiji.
Budućnost tradicionalne proizvodnje rakije
Sa UNESCO-ovom zaštitom i sve većim interesovanjem za autentične proizvode, tradicionalna proizvodnja rakije u Bajinoj Bašti i sokolskom kraju stoji pred novim izazovima i mogućnostima. Balans između očuvanja tradicije i prilagođavanja savremenim tržišnim uslovima biće ključan za opstanak i razvoj ovog jedinstvenog kulturnog fenomena.
Kao što pokazuje primer porodice Bordanović, uspeh leži u sposobnosti da se tradicionalno znanje transformiše u savremene brendove koji nose vrednost autentičnosti i kvaliteta, dok istovremeno čuvaju suštinu kulturnog nasleđa koje je prenošeno kroz generacije.
