Rastuće cene voća u Srbiji: Istraživanje ekonomskih i poljoprivrednih izazova
Cene voća u Srbiji su naglo skočile, pretvarajući ga iz svakodnevnog namirnica u luksuznu kupovinu. Zanimljivo, u junu su kupine zauzele mesto najskupljeg voća, sa cenom od 1.600 dinara po kilogramu na pijacama u Beogradu. Ovaj skok dolazi nedugo nakon što su trešnje, po ceni između 1.000 i 1.500 dinara, ponovo preuzele titulu najskupljeg voća početkom maja.
Kisela sezona za trešnje i kajsije
Ovosezonske trešnje ostavile su i proizvođače i potrošače kiselog ukusa. Nizak prinos primorava proizvođače da se nadoknade višim cenama, dok potrošači, obeshrabreni troškovima, resortuju na kupovinu komada umesto kilograma. Kako ističe Duško Bodroža iz Instituta za ekonomske nauke, prinosi kajsija i trešanja smanjeni su za 30 do 80 procenata, zavisno od regiona, pri čemu je zapadna Srbija pretrpela najveće gubitke.
Korelacija između pada prinosa voća i porasta cena je neosporna. Statistički podaci otkrivaju zapanjujuće razlike: dok su kajsije koštale 300 dinara, a breskve 250 dinara prošle godine početkom juna, ista voćka sada zahteva 500 dinara, što naglašava rastuće ekonomsko opterećenje na potrošače.
Proizvođači se bore sa tržišnim izazovima
Delez, veliki maloprodajni lanac, sarađuje sa preko 200 lokalnih dobavljača, godišnje skladišteći oko 60.000 tona lokalnog voća i povrća. Milica Rakovac, njihova menadžerka korporativnih komunikacija, objašnjava da ih nepovoljne sezone guraju ka uvozu, pretežno iz Grčke, kako bi zadovoljili potražnju.
Borba ne prestaje ovde. Mraz, grad, a sada i suša ometaju razvoj voća. Očekuje se da će ovogodišnji prinosi višnje i maline iznositi 40 i 30 procenata, respektivno, u odnosu na ono što se smatra normalnim.
Dilema uvoza sa kojom se suočavaju srpska tržišta
Uvoz voća deluje kao logično rešenje, ali je ispunjen sopstvenim setom izazova. Susedne države kao što su Rumunija, Bugarska, Moldavija, i naročito Makedonija, su takođe pogođene hladnim talasom, što komplikuje oslanjanje Srbije na uvoz kako bi stabilizovala tržište.
Dunja Bibić, PR Menadžer u Fruviti, insistira da uprkos ovim izazovima, njihova nabavka ostaje dobro isplanirana, minimalizujući količinu uvoza. Njihov strateški fokus je na stabilizaciji internih procesa kako bi se osiguralo da rast cena voća ostane minimalan.
Prelazak na otpornije sorte useva
Stručnjaci upozoravaju na rastuću nepredvidivost klimatskih uslova i zagovaraju prelazak ka otpornijim sortama useva. Ova proaktivna mera može osigurati stabilniju budućnost za srpsku industriju voća.
Članak izlaže kritičnu tačku preseka između poljoprivrednih problema i ekonomskih posledica, osvetljavajući izazove sa kojima se suočavaju tržišta voća u Srbiji. Ohrabrujemo proaktivne korake ka održivim rešenjima, osiguravajući otpornu budućnost za proizvođače i potrošače. Ostajmo u toku sa ažuriranjima dok navigiramo kroz ove složene dinamike.
