Mala Malina Veliki Izazov: Suša, Cene i Budućnost Srpskog Voćarstva
U srcu Prijepolja, u selu Karoševina, Radivoje Vidović i njegova porodica više od dve decenije neguju jedan hektar zemlje posađen malinom. Ova porodična priča, emitovana u emisiji “Plodovi” na Prvoj TV, daleko je više od jednostavnog reportaža o sezonskim radovima; ona je živ primer, mikrokozmos, koji otkriva surovu realnost savremene poljoprivrede u Srbiji. Iako iskustvo i znanje ove porodice ne nedostaje, svakodnevni napor – od veživanja, đubrenja, rezidbe do okopavanja – često se ne isplati na tržištu. Ova priča postavlja ključno pitanje: koliko je zaista isplativa proizvodnja maline, posebno u godinama koje donose sve veće izazove poput klimatskih promena i ekonomske nestabilnosti?
Suša kao Najveći Neprijatelj: Navodnjavanje kao Pitanje Opstanka
Radivoje Vidović jasno ističe da je najveći problem sa kojim se suočava nedostatak vode. U sušnim periodima, njegov malinjak, kao i mnogi drugi, zavisi isključivo od vremenskih prilika. Bez adekvatnog sistema za navodnjavanje, nema ni sigurnog roda. Ova izjava nije samo lična frustracija, već alarmantna činjenica za celu granu. Suša postaje hronični problem koji direktno ugrožava opstanak mnogih gazdinstava. Vidović razmišlja o rešenju poput zalivanja pomoću cisterne, što je skup i vremenski zahtevan proces koji dodatno opterećuje budžet i radnu snagu. Ovaj scenario ponavlja se širom regiona, gde mali proizvođači nemaju finansijske resurse za investicije u savremene sisteme za navodnjavanje, kao što su kap po kap, ostavljajući ih na milost i nemilost prirode.
Ova zavisnost od kiše čini celu proizvodnju izuzetno rizičnom. Godina dobrog i pravovremenog rasporeda padavina može doneti obilan rod, dok sušna sezona može unazaditi ulaganje cele godine. Ovaj rizik direktno utiče na planiranje, kreditnu sposobnost proizvođača i, u konačnici, na stabilnost snabdevanja domaćeg i inostranog tržišta svežim i kvalitetnim voćem. Investicija u infrastrukturu za navodnjavanje postaje ne luksuz, već imperativ za održivu poljoprivredu.
Ekonomija Maline: Između Uloženog Truda i Tržišne Cene
Vidović otvoreno govori o tome da zarada često ne prati uloženi trud. Ovo je možda najbolnija tačka za svakog poljoprivrednika. Sezonski radovi su intenzivni i zahtevaju angažovanje cele porodice nedeljama unazad, često bez dodatne radne snage. Međutim, krajnji finansijski rezultat ne zavisi samo od količine utrošenog znoja, već od niza faktora na koje pojedinac ima mali uticaj. Očekivanja Radivoja Vidovića u pogledu otkupne cene su skromna – da ostane na prošlogodišnjem nivou. Izjava “Ako bude kao prošle godine, bićemo zadovoljni” govori mnogo o niskim marginama sa kojima rade proizvođači i o nesigurnosti koja prati svaku novu sezonu.
Tržište maline je izuzetno oscilatorno i podložno uticajima konkurencije iz drugih zemalja, promenama u svetskoj potražnji, troškovima logistike i carinskim politikama. Mali proizvođači poput Vidovića retko imaju moć da pregovaraju o boljim cenima, često su primorani da prihvate ponudu otkupivača. Ovaj disbalans može dovesti do situacije gde je proizvodnja tehnički uspešna, ali ekonomski neisplativa, što podriva sam smisao ovog napornog posla.
Uloga Državne Podrške: Subvencije između Olakšice i Neophodnosti
Radivoje Vidović pozitivno ocenjuje podršku države kroz subvencije, ističući da one olakšavaju proizvodnju. Subvencije, bilo za nabavku sadnog materijala, đubriva, opreme ili za podsticaj održive poljoprivrede, svakako predstavljaju važnu finansijsku injekciju za gazdinstva. One mogu umanjiti početni teret investicija i pomoći u modernizaciji rada. Međutim, kako sam Vidović primećuje, konačan rezultat i dalje zavisi od vremenskih uslova. Subvencije same po sebi ne mogu zameniti kišu ili rešiti problem suše.
Ključno pitanje je da li je trenutni sistem podrške dovoljno ciljan, pravovremen i dugoročno orijentisan da zaštiti proizvođače od sistematskih rizika poput klimatskih promena. Da li pored direktnih subvencija postoje programi za zajmove sa povoljnim kamatama za investicije u navodnjavanje ili za osiguranje useva od nepogoda? Efikasna državna politika mora ići dalje od jednokratne pomoći i graditi otpornost celog sektora na izazove koji su, kao što vidimo, postali redovna pojava.
Budućnost Porodičnog Voćarstva: Ostanak ili Povlačenje?
Na kraju, Vidović poručuje da će se proizvodnjom baviti i dalje, ukoliko uslovi budu povoljniji. U suprotnom, mnogi će, kako kaže, morati da smanje proizvodnju ili potraže alternativu. Ova izjava je suštinski odraz krize identiteta savremenog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva. Sa jedne strane je duboka emocionalna i kulturna vezanost za zemlju i porodičnu tradiciju. Sa druge strane je surova ekonomska računica i borbena svakodnevnica sa nepredvidivim faktorima.
Odlazak mladih ljudi iz sela, nedostatak radne snage i sve veći prosečni godišnji poljoprivrednika dodatno komplikuju ovu sliku. Ako se ne stvore uslovi za stabilan i dostojan život na zemlji, trend napuštanja poljoprivrede će se nastaviti, što ima dalekosežne posledice po ruralni razvoj, očuvanje zemljišta i nacionalnu samodovoljnost u proizvodnji hrane. Alternativa koju pominje Vidović često podrazumeva napuštanje poljoprivrede u potpunosti, što predstavlja gubitak neprocenjivog znanja i iskustva.
Šira Slika: Poljoprivreda u Srbiji na Raskršću
Priča Radivoja Vidovića iz Karoševine nije izolovan slučaj. Ona je tipična za hiljade malih i srednjih proizvođača širom Srbije koji se bore sa istim problemima. Da bismo dobili jasniju sliku o skalama i uticajima ovih izazova, pogledajmo neke od klijučnih pokazatelja u savremenoj voćarskoj proizvodnji.
| Izazov | Direktan uticaj na proizvođača | Posredan uticaj na sektor |
|---|---|---|
| Nedostatak sistema za navodnjavanje | Nestabilan i nepredvidiv rod, visok rizik od gubitka cele godine | Oscilacije u ponudi, ugrožena izvozna sposobnost, nestabilne cene |
| Niska i nestabilna otkupna cena | Niska profitna marža, ekonomska neisplativost, demotivacija | Gubitak proizvođača, smanjenje površina, zavisnost od uvoza |
| Visoki troškovi inputa (đubrivo, zaštita) | Povećanje proizvodnih troškova, smanjenje neto prihoda | Smanjenje konkurentnosti na međunarodnom tržištu |
| Nedostatak radne snage (naročito za berbu) | Kašnjenje u berbi, gubitak kvaliteta ploda, povećanje troškova | Manji prinosi, lošiji kvalitet finalnog proizvoda |
Ova tabela jasno ilustruje kako se pojedinačni problemi proizvođača prelivaju u sistemske probleme celog poljoprivrednog sektora. Rešenja, stoga, moraju biti sistemska i koordinirana, uključujući saradnju između proizvođača, države, naučno-istraživačkih institucija i privatnog sektora.
Put Napred: Integrisani Pristup Održivoj Proizvodnji
Da bi se priče poput one o porodici Vidović okrenule ka optimističnijem završetku, neophodan je sveobuhvatan pristup. Investicije u infrastrukturu, posebno u navodnjavanje, su temelj. To podrazumeva ne samo velike državne projekte, već i podsticaje i kreditne linije prilagođene malim gazdinstvima za implementaciju manjih, efikasnih sistema. Zajedničko udruživanje proizvođača u zadruge može imati dvostruku korist: jačanje pregovaračke moći pri otkupu i prodaji, te zajedničko korišćenje skupe opreme ili organizovanje berbe.
Diversifikacija useva i uvodenje savremenih agrotehničkih mera, poput korišćenja otpornijih sorti maline ili primene precizne poljoprivrede (gde je to moguće), mogu smanjiti rizik i povećati produktivnost. Konačno, jačanje direktne veze sa potrošačem kroz prodaju na pijacama, farmarske tezge ili online platforme može omogućiti proizvođačima da zaobiđu posrednike i ostvare veći deo krajnje vrednosti svog proizvoda, čime se direktno poboljšava njihova ekonomska situacija.