Vesti

Ministarstvo prosvete formira tim za praćenje vremenskih prilika

Početak drugog polugodišta školske 2025/2026. godine u Vojvodini obeležile su niske temperature i snežne padavine, što je izazvalo potrebu za hitnim i koordinisanim merama. U takvoj klimi, Ministarstvo prosvete je odmah reagovalo, formirajući specijalni tim za praćenje situacije na terenu u vezi sa vremenskim prilikama na teritoriji cele Srbije. Ovaj korak nije samo administrativna formalnost, već jasan signal da je bezbednost dece i nastavnika apsolutni prioritet, posebno u uslovima kada nepogode mogu da ugroze normalan tok nastave i bezbedan dolazak učenika u škole. Inicijativa ministarstva predstavlja proaktivan pristup upravljanju rizicima, koji prevazilazi lokalne odgovore i uspostavlja nacionalni koordinacioni mehanizam.

Koordinacija na nacionalnom nivou: Ključ uspeha u vanrednim situacijama

Formiranje tima za praćenje situacije na terenu od strane Ministarstva prosvete predstavlja suštinsku promenu u pristupu rešavanju izazova koje donose ekstremne vremenske prilike. Ovaj tim deluje kao centralna tačka koja prikuplja informacije iz svih krajeva zemlje, omogućavajući brzu analizu i donošenje zajedničkih smernica. Ključni aspekt ovog pristupa je stalna komunikacija sa lokalnim samoupravama i upravama škola. Lokalne samouprave imaju najbolji uvid u specifične uslove na svom području – od stanja puteva i dostupnosti javnog prevoza do kapaciteta komunalnih preduzeća za odleđivanje i čišćenje. Saradnjom na svim nivoima, od nacionalnog do lokalnog, stvara se mreža podrške koja može efikasno da reaguje na promenljive uslove i osigura da se mere prilagođavaju lokalnim potrebama, ali u okviru jedinstvenih bezbednosnih standarda.

Direktive za direktore škola: Od odgovornosti do konkretnih akcija

Ministarstvo prosvete nije samo formiralo tim, već je i direktno uputilo detaljan dopis direktorima škola širom Srbije. U ovom dokumentu se posebno ističe neophodnost usmeravanja pažnje na mere za stvaranje uslova za bezbedan boravak i rad dece u aktuelnim vremenskim prilikama. Ova direktiva precizira odgovornosti i pretvara principe u konkretne zadatke. Direktori škola imaju ključnu ulogu u implementaciji ovih mera na nivou svoje ustanove. Oni su ti koji moraju da osiguraju da se bezbednosni protokoli ne samo poštuju, već i da se kontinuirano ažuriraju u skladu sa trenutnim vremenskim prognozama i stanjem u i oko školskog objekta.

Jedan od najvažnijih aspekata koji se ističe u dopisu je stalna komunikacija sa službama nadležne lokalne samouprave. Ova veza je od vitalnog značaja za brzo reagovanje. Škola mora da bude informisana o planovima za čišćenje puteva, o mogućim prekidima u saobraćaju ili o aktiviranju lokalnih planova za vanredne situacije. Sa druge strane, škola može da prijavi lokalnoj samoupravi specifične probleme na svom terenu, kao što su oštećeni krovovi, opasne ledenice ili nepotpuno odleđivanje prilaznih puteljaka, zahtevajući hitnu intervenciju. Ovaj dvostrani protok informacija čini odgovor na vremenske nepogode mnogo efikasnijim.

Bezbednost školskog prostora: Od prilaza do dvorišta

Bezbednost učenika ne započinje i ne završava se na ulaznim vratima škole. Ministarstvo prosvete je jasno ukazalo da se pažnja mora usmeriti na celokupan školski prostor. Na nivou ustanova, neophodno je obezbediti da se, bez odlaganja, izvrše potrebne provere pristupa objektima radi čišćenja i obezbeđivanja nesmetanog kretanja. To podrazumeva organizovanje ekipa pomoćno-tehničkog osoblja ili angažovanje spoljnih usluga kako bi svi prilazi, stepeništa, rampi i staze bili očišćeni od snega i leda, posuti protivkliznim materijalom i bezbedni za kretanje.

Posebno je važna upozorenje na propisan način obeležavanje mesta koja se zatvaraju za prolaz zbog pada ledenica ili snega sa krovova. Ova, na prvi pogled, jednostavna mera može da spreči teške povrede. Visina sa koje padaju ledenice daje im ogromnu kinetičku energiju, a njihovo prisustvo na krovovima starijih školskih zgrada često može biti neprimetno sa zemlje. Pravilno i vidljivo ograđivanje opasnih zona, uz jasne upozoravajuće natpise, je apsolutna obaveza svake škole. Ova mera zaštićuje ne samo učenike i zaposlene, već i roditelje i posetioce.

Pojačana nadzornost: Uloga nastavnika i osoblja

U dopisu Ministarstva prosvete se podseća da škole i školska dvorišta treba da budu bezbedni za boravak i kretanje dece i da je u tom smislu potrebno pojačati dežurstva nastavnika i angažovanje pomoćno-tehničkog osoblja. Ovaj zahvat ima višedimenzionalni značaj. Pojačana prisutnost odraslih u ključnim trenucima – prilikom dolaska i odlaska učenika, tokom malih odmora i vannastavnih aktivnosti – omogućava brže prepoznavanje potencijalnih opasnosti i neposredno reagovanje.

Dežurni nastavnici imaju zadatak da nadgledaju kretanje učenika u rizičnim zonama, da podsećaju mlađe učenike na oprez i da budu spremni da pruže prvu pomoć u slučaju nesreće. Angažovanje pomoćno-tehničkog osoblja, sa druge strane, osigurava kontinuirano održavanje čistoće i bezbednosti prostora. Oni su prva linija odbrane u održavanju staza, uklanjanju novonastalog snega tokom dana i proveri stanja ograda i oznaka. Ovaj zajednički napor stvara kulturu svesti o bezbednosti koja se proteže kroz celu školu.

Šire kontekstualne implikacije i dugoročni izazovi

Iako je trenutna akcija Ministarstva prosvete usmerena na hitno reagovanje, ona otvara i šira pitanja o dugoročnoj pripremljenosti obrazovnog sistema za klimatske izazove. Ekstremni vremenski uslovi, koji mogu biti posledica klimatskih promena, postaju sve češći. Stoga, formiranje stalnog tima ili uspostavljanje trajnih protokola za vanredne situacije postaje sve relevantnije. Ovaj tim bi mogao da radi tokom cele godine, ne samo zimi, planirajući akcije za različite scenarije – od poplava i oluja leti do ekstremnih hladnoća zimi.

Takođe, ova situacija ističe potrebu za investicijama u infrastrukturu škola. Mnoge školske zgrade u Srbiji su stare i zahtevaju renoviranje, uključujući i zamenu starih krovnih konstrukcija koje su podložnije oštećenjima od snega i stvaranju ledenica. Investiranje u moderne krovne sisteme, kvalitetnu izolaciju i energetsku efikasnost ne samo što bi smanjilo rizike vezane za nepogode, već bi stvorilo bolje uslove za učenje i smanjilo operativne troškove škola. Bezbednost je, na kraju, i pitanje adekvatne infrastrukture.

Konačno, ova inicijativa ima i obrazovnu dimenziju. Škole imaju priliku da iskoriste ove situacije za edukaciju učenika o bezbednosti, odgovornom ponašanju u vanrednim situacijama i klimatskim promenama. Integracija ovih tema u nastavni program, kroz predmete kao što je geografija ili biologija, ili kroz projektne aktivnosti, može da podigne svest mladih generacija i da ih pripremi da budu odgovorniji građani. Bezbednost u školi, dakle, nije samo tehničko-organizaciono pitanje, već i deo šireg vaspitno-obrazovnog procesa.

Akcija Ministarstva prosvete da formira tim za praćenje situacije na terenu u vezi sa vremenskim prilikama predstavlja značajan korak ka sistemskom pristupu bezbednosti u obrazovanju. Ona pokazuje da se bezbednost učenika ne sme ostavljati na volu slučaja ili lokalnih mogućnosti, već da zahteva planiranje, koordinaciju i zajednički napor svih nivoa vlasti i obrazovnih institucija. Uspeh ove i sličnih inicijativa ne meri se samo brojem dana bez incidenata, već i stvaranjem trajnih mehanizama i kulture koja preventivno deluje u interesu najmlađih građana Srbije.