Vesti

Biblioteka “Ljubiša R. Đenić” u Čajetini

U Srbiji postoji preko 250 specijalnih biblioteka, ali je broj onih javnih koje u okviru svog delovanja imaju muzejsku zbirku – na nivou lokalnih zavičajnih zbirki – znatno manji. U tu retku i vrednu kategoriju spada Biblioteka „Ljubiša R. Đenić” u Čajetini, koja predstavlja pravi kulturni biser Zlatibora. Ova institucija nije samo skladište knjiga, već živ muzej koji kroz preko 1200 predmeta priča priču o duhu, tradiciji i istoriji jednog naroda. Njena uloga prevazilazi klasične bibliotečke funkcije, pretvarajući se u neophodan centar za očuvanje kolektivnog sećanja zajednice.

Jedinstvenost koncepta: Biblioteka i muzej pod jednim krovom

Koncept biblioteke koja u svom sastavu ima muzejsku zbirku predstavlja retkost u srpskom kulturnom prostoru. Biblioteka „Ljubiša R. Đenić” karakteristična je upravo po tome što u svom fondu, osim knjiga, poseduje i Muzejsku zbirku, osnovanu još 1951. godine. Ovaj sinteza dvaju naizgled različitih, ali u suštini komplementarnih kulturnih funkcija – čuvanja pisanog i materijalnog nasleđa – čini je izuzetno vrednom. U stalnoj muzejskoj postavci u Čajetini, kao i u ogranku biblioteke na Zlatiboru, izloženi su delovi autentičnog pokućstva zlatiborske brvnare, delovi gradske i seoske nošnje iz 19. i prve polovine 20. veka, oružje iz Prvog i Drugog srpskog ustanka, kao i zbirka minerala sa područja Zlatibora. Ovakav pristup omogućava posetiocima da istovremeno upoznaju literaturu i materijalnu kulturu svoga kraja, stvarajući holistički uvid u njegov identitet.

Struktura i sadržaj Muzejske zbirke

Muzejski fond Biblioteke „Ljubiša R. Đenić” je izuzetno bogat i sistematizovan. On obuhvata preko 1200 predmeta pažljivo podeljenih na nekoliko ključnih podzbirki: istorijsku, etnografsku, umetničku, numizmatičku i prirodnjačku. Pored toga, zbirka poseduje i dragocenu arhivsku građu sa više od 2000 dokumenata iz 19. i 20. veka, uz bogatu fototeku koja vizuelno dokumentuje život na Zlatiboru kroz generacije. Ovaj sistematski pristup katalogizaciji i čuvanju omogućava da svaki predmet, od najmanjeg novčića do najvećeg komada nameštaja, ima svoju dokumentovanu istoriju i kontekst, što mu daje naučnu i kulturnu vrednost daleko veću od njegove tržišne cene.

Spomen-zbirka đenerala Krste Smiljanića: Odaja velikanu

Poseban segment Muzejske zbirke čini Spomen-zbirka proslavljenog vojskovođe iz Prvog svetskog rata, đenerala Krste Smiljanića, poreklom iz zlatiborskog sela Ljubiš. Ovaj deo ekspozicije nije samo lokalni znak poštovanja prema velikom zemljaku, već i značajan istorijski resurs. Zbirka predmeta vezanih za đenerala Smiljanića pruža uvid u život, karijeru i dostignuća jedne od najistaknutijih srpskih vojnih ličnosti, posmatrajući ih kroz prizmu njegovog zavičajnog korena. Postojanje ove spomen-zbirke u okviru biblioteke u Čajetini govori o svesnosti osnivača i kustosa o značaju veze između velikih istorijskih ličnosti i lokalne zajednice koja ih je rodila.

Zadatak stručnjaka koji brinu o ovoj zbirci jeste prikupljanje, zaštita i čuvanje, ali i proučavanje i prezentacija predmeta koji svedoče o bogatoj kulturno-istorijskoj baštini zlatiborskog kraja. Ovaj posao zahteva kontinuirano angažovanje konzervatora, istoričara i etnologa. Pored nesumnjive vrednosti u domenu materijalne kulture, njihov značaj ogleda se i u očuvanju nematerijalne baštine; oni pomažu razumevanju društvenog poretka, istorijskih okolnosti i načina života nekadašnjeg stanovništva. Svaka preslica, avan ili sanduk za devojačku spremu nosi u sebi priču o svakodnevnici, umetničkim veštinama i društvenim normama svoga vremena.

Uloga zajednice u obogaćivanju zbirke

Jedan od najlepših aspekata priče o Muzejskoj zbirke je njena duboka povezanost sa lokalnom zajednicom. Mnogi građani mesnih zajednica opštine Čajetina od samog osnivanja zbirke 1951. godine poklanjali su predmete koje su prepoznavali kao vredne. Te predmete preuzimao je osnivač biblioteke i zbirke, Ljubiša R. Đenić, koji je shvatio značaj očuvanja duha jednog vremena kroz ovakvu kolekciju, i brižljivo ih evidentirao. Ova tradicija donacija traje i danas, što zbirku čini živom i dinamičnom. Tokom prošle godine zbirka je obogaćena sa devet poklonjenih predmeta, kao i sa sedam otkupljenih, među kojima su i veoma vredna umetnička dela. Ovaj kontinuirani tok novih predmeta pokazuje da zajednica i dalje prepoznaje biblioteku i njen muzej kao legitimnog čuvara svog nasleđa.

Etnografska riznica: Od preslice do gusla

Poseta Muzejskoj zbirki je pravo putovanje kroz materijalni svet starih Zlatiboraca. Eksponati govore priče o zanatima, domaćinstvu, odevanju i tradiciji. Preslice i tronošci svedoče o tekstilnoj proizvodnji i ulozi žena u domaćinstvu. Čuture i avani pričaju o ishrani i načinima skladištenja namirnica. Sanduci za devojačku spremu, često bogato ukrašeni, bili su simbol statusa i štednje, ali i lični sanduk sećanja za mladu. Gusle, kao nezaobilazan instrument epske tradicije, podsećaju na značaj usmenog prenošenja istorije i moralnih lekcija.

Kolekcija nošnje je posebno impresivna i detaljno prikazuje razlike između seoske i gradske kulture nošenja. Koporani, čarape, jeleci i opanci pokazuju veštinu ručnog rada i regionalne specifičnosti u kroju i ornamentici. Ukrasne kopče od srebra ili bronze nisu bile samo pribor, već i pokazatelj imovnog stanja. Istorijska podzbirka, sa sabljama, fišeklijama, vojničkim čuturama i bodežima, direktno ukazuje na turbulentnu istoriju ovog kraja, koji je bio učesnik u mnogim ratnim vihorima, od ustanaka do svetskih ratova.

Digitalizacija kao most ka budućnosti

Zahvaljujući razvoju digitalizacije, planirano je da ova muzejska zbirka uskoro bude dostupna i u elektronskom obliku. Ovaj korak od suštinske je važnosti za njen opstanak i relevantnost u 21. veku. Digitalni arhiv i virtuelne šetnje činiće zbirku približnom ne samo lokalnim korisnicima i turistima koji fizički posete Čajetinu, već i široj javnosti, istraživačima, dijaspori i svima koji su zainteresovani za zlatiborsku baštinu. Digitalizacija služi i kao oblik preventivne zaštite, jer kreira digitalne kopije predmeta koji su nekad ireverzibilno oštećeni vremenom ili nesrećnim slučajem. Ovaj proces predstavlja nastavak misije Ljubiše R. Đenića – da se znanje i baština čuvaju i prenose budućim generacijama, sada i najsavremenijim sredstvima.

Biblioteka „Ljubiša R. Đenić” i njena Muzejska zbirka su više od kulturne ustanove; one su živi organizam koji diše istorijom Zlatibora. Kroz njen rad, prošlost nije zatrpana prašinom u magacinu, već je stalno prisutna i dostupna za dijalog. Odgovornost koju su preuzeli njeni osnivači i današnji kustosi, poput Jelene Šukilović, jeste održavanje tog dijaloga između generacija, osiguravajući da se ubrzanim tempom savremenog života ne izgubi koren i identitet. U tom smislu, ova biblioteka-muzej je ne samo čuvar baštine, već i ključni stub kulturnog opstanka zajednice u budućnosti.