Kritična Potreba za Donacijom Organa u Srbiji
Dvadeset puta je veća verovatnoća da ćete trebati donatora nego da budete jedan” nije samo statistika; to je realnost sa kojom se suočava 1.800 pacijenata u Srbiji čekajući transplantaciju organa. Sa samo devet dobijenih porodničnih saglasnosti ove godine, situacija sa donacijom organa u zemlji je alarmantna, što naglašava potrebu za povećanjem svesti i strateškim zakonodavstvom.
Pacijenti poput Marinka Divjaka iz Novog Sada su pre primanja transplantacije bubrega živeli izazovan život. Njegova priča je svedočanstvo o životno menjajućem uticaju donacije organa. Divjakove stalne borbe sa visokim krvnim pritiskom i redovnom dijalizom, „frustrirajućom” rutinom kako je opisuje, su previše česte među bubrežnim pacijentima u Srbiji. Period čekanja u proseku traje pet godina, tokom kojeg se život stavlja na čekanje.
Ozbiljan nedostatak donora u Srbiji snažno kontrastira sa susednom Hrvatskom. Nacionalna kampanja Hrvatske, koja uključuje aktivno učešće religijskih figura, bila je izuzetno uspešna. Divjak ističe da bi takvi kontinuirani napori mogli biti korisni i za Srbiju. Učešće poštovanih ličnosti, poput Pape Jovana, čija izražajna izjava “sve vredno treba da bude iznad zemlje” duboko odjekuje, ujedinjuje društvo u podršci donaciji organa.
Informativne praznine i kulturne barijere stoje visoko u pejzažu donacije organa u Srbiji. Diskusije sa zdravstvenim stručnjacima istakle su potrebu za sveobuhvatnim javnim obrazovanjem kako bi se razjasnile zablude o donaciji organa. Dalje, zakonodavne mere mogle bi pojednostaviti procese i ponovo uspostaviti učešće Srbije u Eurotransplantu, međunarodnoj organizaciji značajnoj za razmenu organa.
Brojke su oštre: samo 24 kadaverične transplantacije su obavljene ove godine, uključujući srca, jetre, bubrege i rožnjače. Dr Teodora Tubić iz Kliničkog centra Vojvodine izražava zahvalnost prema porodicama koje donose tešku odluku o donaciji. Njihov izbor transformiše živote i treba da služi kao svetionik nade, ohrabrujući druge da razmotre isto.
Dok se Srbija bori sa ovim pitanjima, svako od nas mora razmisliti o svom stavu prema donaciji organa. Mogućnost da nam zatreba organ tokom života nadmašuje verovatnoću da postanemo donator. Ova oštra realnost zahteva preispitivanje stava prema donaciji, što bi moglo znatno poboljšati kvalitet života mnogih koji čekaju transplantate.
Unapređivanje registracije donatora i usvajanje olakšavajućih zakona su ključni naredni koraci. Kontinuirani društveni i vladini napori potrebni su za podizanje svesti. Informisana javnost može pokrenuti značajnu promenu, nudeći obnovljenu šansu za život za 1.800 pacijenata kojima je to danas potrebno.
Budućnost donacija
Put ka poboljšanju stopa donacije organa u Srbiji je jasan, ali zahteva kolektivnu posvećenost. Od javnih kampanja, preko crkvenih podrški, do zakonodavne podrške, svaki segment igra ulogu. To je poziv na akciju samo kroz kombinovane napore Srbija može premostiti jaz, osiguravajući da oni koji se bore sa bolestima dobiju drugu šansu za život.