Ekonomija

RGZ: Skoro 2,3 miliona prijava za upis bespravnih objekata i produžetak roka

U jednom od najmasovnijih administrativnih procesa u skorijoj istoriji Srbije, Republički geodetski zavod (RGZ) saopštio je impresivnu brojku: do jučerašnjeg dana, 5. februara, pristiglo je ukupno 2.290.337 prijava građana za upis bespravnih objekata. Ovaj ogroman broj, koji je premašio sva očekivanja, govori ne samo o razmeri problema neregistrovanih građevina u zemlji već i o želji građana da konačno legalizuju svoj status. Iako je prvobitno najavljeno da će akcija „Svoj na svome” biti okončana upravo juče u ponoć, dinamika prijava i javni pritisak doveli su do promene odluke na najvišem nivou.

Istorijski kontekst i značaj akcije „Svoj na svome”

Akcija „Svoj na svome”, koja je zvanično počela 8. decembra prošle godine, predstavlja jedinstvenu priliku za građane Srbije da bespravno izgrađene objekte upišu u katastar i zemljišnu knjigu na olakšanim uslovima. Ovaj proces zasniva se na Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, koji je donet kako bi se rešio decenijama akumulirani problem nelegalnih građevina. Problematika bespravnih objekata duboko je ukorenjena u srpskom društvu, često kao posledica komplikovane birokratije, visokih troškova legalizacije ili nepotpunih urbanističkih planova u prošlosti. Stoga, ova inicijativa nije samo tehnička procedura već i socijalno-ekonomski poduhvat od ogromnog značaja za stabilnost imovinsko-pravnih odnosa u državi.

Prema analitičarima, proces legalizacije ima potencijal da drastično smanji sivu ekonomiju u građevinarskom sektoru i obezbedi lokalnim samoupravama redovne prihode od poreza na imovinu. Istraživanje sprovedeno pre pokretanja akcije pokazalo je da se na teritoriji Republike Srbije nalazi više stotina hiljada objekata koji nisu upisani u javne knjige. Ogroman odziv od skoro 2,3 miliona prijava ukazuje da je stvarna brojka verovatno bila i veća, ali i da je informativna kampanja bila relativno uspešna u dopiranju do građana. Međutim, sam broj prijava ne znači automatski i isti broj objekata, pošto jedan građanin može podneti više prijava za različite objekte.

Produžetak roka: Reakcija na realne potrebe građana

Iako su prvobitne najave bile jasne da rok neće biti produžen, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević danas je iznenađujuće saopštila da će se rok za podnošenje prijava ipak produžiti za tri dana. To konkretno znači da građani imaju priliku da podnesu svoje zahteve do nedelje, 8. februara, do ponoći. Ova odluka, kako se navodi, doneta je na osnovu praćenja toka prijava u poslednjim satima i zahteva koji su stizali od građana i lokalnih zajednica. Produžetak je logičan korak s obzirom na masovnost celokupnog procesa i neizbežne tehničke i informativne prepreke sa kojima su se suočavali pojedinci, posebno u ruralnim sredinama ili starije stanovništvo.

Eksperti za javnu administraciju ističu da su ovakve odluke fleksibilnosti od suštinskog značaja za uspeh masovnih državnih projekata. Pritisak “kulminacije” u poslednjem trenutku može dovesti do grešaka u popunjavanju, nedostatka potrebnih dokumenata ili tehničkih problema na digitalnim platformama. Dodatna tri dana daju građanima koji su možda oklevali ili imali poteškoća priliku da se prijave, a administrativnom aparatu dalje vreme za pripremu za narednu, složenu fazu obrade ovog monumentalnog broja zahteva. Ovo takođe ukazuje na određeni nivo reagovanja vlasti na realne potrebe populacije.

Digitalna platforma i kanali za prijavu: Ključ uspeha

Jedan od ključnih faktora za ovako visok broj prijava svakako je bila dostupnost više kanala za podnošenje. Primarni put bio je onlajn, preko digitalne platforme svojnasvome.gov.rs, koju je razvila i održava Agencija za prostorno planiranje i urbanizam. Ovaj portal omogućio je građanima da popune formular i prilože potrebnu dokumentaciju iz udobnosti svog doma. Paralelno, prijave su mogle da se podnesu i preko već utemeljenog portala eUprava, što je olakšalo proces onima koji su već registrovani na tom sistemu.

Ipak, prepoznajući da digitalni jaz i dalje postoji, organizatori su obezbedili i fizičke tačke prijema. Građani su mogli da obrate uslužnim centrima svojih lokalnih samouprava ili, što je posebno bitno za stanovnike manjih mesta, da koriste usluge čak 547 pošta širom Srbije. Ova mreža osigurala je da proces bude inkluzivan i dostupan svim kategorijama stanovništva, bez obzira na nivo digitalne pismenosti ili pristup internetu. Kombinovanje digitalnih i tradicionalnih metoda pokazalo se kao vitalno za dostizanje takvog obima učešća.

Statistički pregled i regionalna raspodela

Iako RGZ još uvek nije objavio detaljnu regionalnu analizu pristiglih prijava, preliminarni podaci i procene stručnjaka ukazuju na određene obrasce. Očekuje se da je veliki broj prijava stigao iz urbanih centara kao što su Beograd, Novi Sad i Niš, gde je koncentracija stanovništva i građevinske aktivnosti najveća. Međutim, značajan udeo verovatno dolazi i iz prigradskih naseljenih mesta i seoskih područja, gde je proces legalizacije često bio najkomplikovaniji.

Izazovi nakon fase prijavljivanja: Proces obrade i upisa

Sada, kada se faza prijavljivanja bliži kraju, nastupa znatno složeniji i dugotrajniji proces obrade ovih milionskih zahteva. Zadatak Republičkog geodetskog zavoda i sudskih organa biće monumentalan. Svaka prijava mora biti proverana u pogledu kompletnosti dokumentacije, usklađenosti sa osnovnim urbanističkim i građevinskim uslovima, kao i u odnosu na katastarske podatke. Zakon predviđa pojednostavljenu proceduru, ali ona i dalje podrazumeva niz administrativnih i stručnih koraka.

Glavni izazvi će biti kapacitet institucija, potrebna ljudska resursi i vreme. Obrada nekoliko stotina hiljada ili čak milion zahteva nije nešto što se može završiti za nekoliko meseci. Stručnjaci procenjuju da će ceo proces legalizacije na osnovu ove akcije trajati godinema. Ključno će biti obezbediti transparentnost, jednak tretman svih podnosilaca i efikasnu komunikaciju o statusu pojedinačnih zahteva. Građani će morati da budu strpljivi, a sistem mora da pokaže otpornost i organizacionu sposobnost da ne bi došlo do novih zastoja i nezadovoljstva.

Dugoročni ekonomski i socijalni efekti legalizacije

Uspešna realizacija akcije “Svoj na svome” i masovna legalizacija bespravnih objekata nosi sa sobom potencijalne dugoročne koristi za celokupno srpsko društvo i privredu. Sa pravnog aspekta, upis u javne knjige daje vlasnicima pravnu sigurnost, omogućava im da obavljaju pravne poslove (prodaju, zakup, zalaganje), što stimuliše tržište nekretnina. Za lokalne samouprave, legalizovani objekti postaju poreski obveznici, što donosi dodatna sredstva u budžete za javne usluge, održavanje infrastrukture i razvoj.

S druge strane, proces legalizacije mora biti pažljivo vođen kako ne bi legitimizovao objekte izgrađene na ekološki osetljivim područjima ili koje se kosite sa osnovnim bezbednosnim standardima. Stoga, provera uslovljenosti zakonom biće ključna. Ukupni ekonomski efekat može biti značajan: oživljavanje građevinskog sektora kroz dodatne radove na dogradnji ili sanaciji, porast vrednosti nekretnina i veća sigurnost za bankarski sektor pri kreditiranju pod zalog nekretnine. Ova akcija predstavlja istorijsku priliku da se deo “sive” imovine transformiše u regularni deo nacionalne ekonomije.

Komunikacija i podrška građanima u narednoj fazi

Kako akcija prelazi iz faze prijave u fazu obrade, kontinuirana i jasna komunikacija sa građanima postaje još važnija. Mnogi podnosioci prijava imaju pitanja o tome šta sledi, koliko će obrada trajati, kakva dokumenta će možda dodatno trebati ili kako će se rešavati sporni slučajevi. Republički geodetski zavod i ministarstvo imaju obavezu da obezbede adekvatne informativne kanale – ažurirane često postavljana pitanja (FAQ) na portalima, telefonske linije za podršku i saradnju sa lokalnim samoupravama u prenosu informacija.

Iskustva iz sličnih procesa u regionu pokazuju da je podrška na lokalnom nivou nezamenljiva. Službenici u opštinama i gradovima najbolje poznaju lokalne specifičnosti i mogu pružiti direktnu pomoć građanima. Stvaranje jedinstvenog sistema za praćenje statusa prijave, gde bi podnosilac mogao da vidi u kom je stepenu obrade njegov zahtev, značajno bi smanjilo neizvesnost i građansku nervozu. Uspeh ove ambiciozne akcije ne meri se samo brojem prijava, već i sposobnošću sistema da ih na transparentan i efikasan način obradi i dovrši.