U porti Bele crkve u Karanu , 28.08. održano je Duhovno veče posvećeno Prepodobnom Avi Justinu Ćelijskom . Veče je organizovalo Udruženje Župa Lužnica koje na taj način već treći put za redom obeležava verski praznik Velika Gospojina , a povod za ovogodišnji susret je 120. godina od rođenja Ave Justina Ćelijskog i 35.godina od njegove smrti.
Na početku večeri prisutne je pozdravio predsednik Udruženja Župa Lužnica , Predrag Milivojević koji je podsetio na povod okupljanja kao i na misiju ovog Udruženja koje okuplja žitelje Lužničke doline radi očuvanja tradicije i jačanja moralnih i pravoslavnih vrednosti u ovom kraju.
Beseda Ave Justina „Gde su Srbi?”( 1966.) sa fotografijama koje su projektovane na zid crkve podsetila je publiku među kojima su bili i ugledne zvanice iz političke i verske hijerarhije Grada Užica na propadljivo stanje Srpskog duha kako šezdesetih tako i danas.
Prota Miljko Starčević govorio je Besedu o Avi Justinu u okviru koje smo se podsetili na Simvol vere koje je izgovorila Jovana Vukotić , učenica Medicinske škole. Protina Beseda odnosila se na biografiju i učenje Ave Justina.
U daljem toku večeri na pročitani su delovi koji se odnose na zasluge Ave Justina na formiranje duhovnosti Vladike Atanasija, akademika Vladete Jerotića , a između ostalog je rečeno :
—Bogato nasleđe koje nam je ostavio Otac Justin nije samo privilegija i dar , to je I naša obaveza. Celokupno opus Oca Justina obuhvata oko četrdeset tomova. Govorio je nekoliko jezika, putovao po narodu i misionario, živeo u Evropi, koristio izvornu literaturu u svom naučnom radu, uživao je veliko poštovanje svojih savremenika koji su imali veru i ljubav prema Bogu. Bio je neustrašiv, hrabar, nepospustljiv kada su zlo i greh bili u pitanju. Matija Bećković kaže: „Justin Popović nije priznavao vlast koja nije priznavala Boga. U tome je bila sva njegova krivica.” Zato se večeras podsećamo njegovih opominjućih reči. Zato potvrđujemo da je naša ogovornost velika. Treba stalno da zahvaljujemo Gospodu što nam je darovao takvog nebeskoh čoveka , koji je svedočanstvo naše vere I crkve preneo po čitavom svetu. Reči koje smo čuli u njegovo besedi na početku programa biće od koristi , ako I mi sebi postavimo pitanja: Kakvi smo ljudi? Kakvi hrišćani? Na koga ličimo? U kakve ličnosti izrastamo? Da li se „penjemo do Boga ” ili „silazimo u zver” kako reče naš zemljak , akademik Ljubomir Simović.
Pozdravno slovo gostima i još jedno obraćanje pravoslavnom duhu prisutnog i svog Srpskog naroda uputio je i otac Veljko Jaraković.
U programu su učestvovali: Gradski hor „Sveti Ahilije” iz Arilja sa dirigenotom Draganom Obradovićem, nastavnici Muzičke škole Užice : Anđelija Đoković i Ignjat Milićević, učenice Sara Matović i Jovana Vukotić, student Milena Milivojević.
U okviru Duhovne večeri upriličena je izložba „Hleb naš nasušni” koju je priredio Momčilo Lučić.
M.Nikolić
