Na Učiteljskom fakultetu, 28. maja , deca iz vrtića „Poletarac” izvela su predstavu „Put u središte bajke”. Razigrana i raspevana bajka kolažnog karaktera govorila je o odnosima između ljudi, dečijim jezikom i simbolima kroz vile, čarobnjake, leptire, bumbare, cveće, laste i sve one, deci prihvatljive, likove. Da su odrasli dobro razumeli da je ova  bajka namenjena prvenstveno njima pokazali su svojim reakcijama, onako kako su  tekst i ozbiljnost  s kojim su deca odigrala svoje uloge zahtevali. Malim glumcima ni u jednom trenutku nije zatrebala pomoć suflera, niti su pogledom tražili mame, tate ili poznata lica u publici, maksimalno skoncentrisani na tekst koji su govorili s puno emocija kao pravi profesionalci, tako da se stekao utisak da su veću tremu imali roditelji koji su gledali šta im deca poručuju kroz ovu „Bajku”. Po rečima vaspitačica, deca su pre predstave govorila da se „stide”, što je njihov izraz za tremu i to je trajalo  samo do početka predstave, kada je hrabrost i igra pobedila strah od javnog nastupa.

Pavle Koldžić, koji je imao ulogu da svojim tekstom poveže ovaj kolaž u jedinstvenu priču, šarmantan u svom ogrtaču i cilindru poput pravog, mudrog čarobnjaka, nakon predstave je rekao da je učio ozbiljno „negde oko mesec dana”, i da su mu, pored mame koja je „malo ” pomagala, najviše pomogle učiteljice– Duša, Goca i Ksenija. Pavle je, posle ove predstave, siguran, s svojih sedam godina, da će postati glumac kad odraste.

Katarina Rajić, je izjavila da je bilo teško da nauči, ali da je od tri učiteljice, njoj najviše pomogle Duša. Mama joj nije pomagala, jer je predstava trebalo da bude tajna do samog izvođenja da bi se mama iznenadila. Ona još nije sigurna da li bi htela da bude glumica, ali kako je rekla–„biće umetnik”!

Jedna od vaspitačica iz „Poletarca” Ksenija Šupić koja je, pored Gordane Janković i Dušanke Stopić, radila na pripremi ove predstave je izjavila:

—Predstavu „Put u središte bajke” su igrala deca pripremne predškolske grupe, znači deca uzrasta 6–7 godina koja u septrembru polaze u prvi razred. Sama priprema ove predstave je jedan projekat koji traje od kraja prošle godine, kada smo počeli da učimo tekstove. Ove godine smo radili na retoričkim pripremama , posle toga smo radili muzičko scenske pokrete i kada smo to spojili, sledila je priprema scene pa kostima, tako da je na kraju skoro ove godine naš „Put u središte bajke” ugledao svetlost dana.

S obzirom da predstava, onako kako su je deca bez treme, zbunjenosti, gubljenja ritma, izostanka pauza u tekstu izvela , deluje kao da je su i vaspitači uložili dosta truda i energije kakve nekad ni profesionalci u pozorištu ne ulažu.Koliki je zaista trud potreban da bi se ovakva predstava uradila?

—Na vaspitaču je da uradi sve, od teksta , režije, scene , pokreta…Pošto imamo 34. dece u grupi, cilj nam je bio da svi budu podjednako zastupljeni po ulogama. Tragajući za tekstom koji bi to omogućio, našli smo na tekst književnice Mirjane Đopo iz Bosne, koji nam je to omogućio, i na kraju smo nas tri vaspitačice ravnopravno podelila prvo naše uloge i zaduženja, pa smo onda zajedno s decom došli do ovakvog rezultata. Predškolsko vaspitanje se zasniva na učenju kroz igru i što više učenja koja prate angažovanje što više čula dece, njihove fizičke sposobnosti isto kao i senzorno perceptivne aktivnosti. S decom nije teško raditi, bitno je da je čovek razume njihovu prirodu , kao i da nađe kompromis između onog dečijeg u njemu i onog odaslog, zrelog, ali da ne dozvoli sebi da ponovo podetinji.

Ovde je i izložba dečijih radova. To su takođe radovi dece iz  „Poletarca”?

—Izložba se zove „Naši koraci kroz detinjstvo”, i ovde su radovi dece grupa od četiri do sedam godina starosti. Izložba je namenjena roditeljima, vaspitačima a i studentima Učiteljskog fakulteta. Kroz radove koje smo izabrali se vidi likovni razvoj deteta, razvoj njihove mašte kao i motorike, tako da ona nije samo kulturnog i zabavnog, već i edukativog karaktera, i moći će da se pogleda narednih sedam dana.

Direktorka vrtića „Poletarac”, Lela Kovačević, je istakla svoju zahvalnost dekanu i osoblju Učiteljskog fakulteta na saradnji i ustupljenom prostoru:

—Ova veče je samo nastavak naše  uspešne saradnje sa fakultetom  za koju se nadamo da će se nastaviti i u sledećem periodu. Naši vaspitači su potekli sa ovog falulteta, tako da je ovo, u neku ruku,njihov povratak „kući”. U „Poletarcu” sam nešto više od godinu i po, i  posle kraćeg odsustva iz ovog posla, kad sam se vratila bila sam više nego iznenađena kreativnošću i sposobnostima naših vaspitača. Ovom prilikom želim i da najavim priredbu koju će vrtići iz Užica zajednički izvesti u Narodno pozorištu , u petak, 30. maja od 18,00, kao i da pozovem, ne samo roditelje nego i sve zainteresovane građane Užica.

M.Nikolić