Redefinisanjem drvenih komada dletom i čekićem, nastali su oblici Maske i ramovi za Ogledala, umetnička viđenja lica i naličja čovekovog, ukroćeni i izglačani arhaički oblici, izloženi u Gradskom kulturnom centru. Otvaranjem izložbe Miloša Lišanina Pifkija, 23.decembra, zadnjih dana ove godine , s namerom ili slučajno, simbolično bi trebalo da predstavlja, za svakog posetioca lično, doprinos prednovogodišnjem vrednovanju i oceni poštene sopstvenosti, istina i pseudoistina.
Izložbu je otvorio akademski slikar Obrad Jovanović koji je tim povodom rekao:
— Umetnost je fenomen. Umetnost je način prevazilaženja. Da li je to što Pifki, naš stari prijatelj, poznanik, roker, na neki način revolucija i kontrarevolucija, pravi, jedna nova ideja među svim poznatim, šte će to, što on može, ovde, večeras, pred nama da pokaže a da mi ne poznamo i pretpostavljamo. Kad sam ovde došao bio sam iznenađen jednim univerzumom, koliko je tog epskog u njegovom delu. U njegovom karakteru, u njegovim figurama, figurinama, ima one sinteze od predkolumbovske Amerike, centralne Afrike i nekog epskog događaja. Sve što ovde vidimo ne služi ničemu osim lepoti. Možda je to najveće iskušenje i najveća moć jednog umetnika. Ono sve što on uzme, odvoji od jedne ranije funkcije i stavlja u svoju funkciju, nosi samo njegovo ime i njegov pečat.
Na izložbi se mogu videti maske koje nose specifične nazive- Omaž Munku pod srpskom kapom, Džiber, Mrsimud, Kamiondžija, Slino, Brko, Hiklop, Čpijun, Rasta, Šta hoćeš? kao i ogledala :Maui– sijamski blizanci; Tomica i Borica, ili ti kohabitacija; Srebrošljiva Čekajući datum Bezimeno zlatno.
U predgovoru u katalogu, Zoran Jeremić, je napisao:
—Ima neke halogene jeze u svetlu koje sa njegovih maski pada na posmatrače, nas dokazane ( i prokazane) istorijske lunatike i halucinante u košmaru Tehnosveta. Uostalom, nije slučajno Milošev prvobitni naziv ove izložbe „Pronađi svoj lik”, kao što nije slučajno da pored maski stoje i ogledala. Takva postavka ne dovodi samo u pitanje mesto i funkciju skulpture kao umetničkog predmeta, već i našu sliku o sebi. Lišanin poziva na otvoreni dijalog persone i unutrašnjeg lika, ulickanog manekena na nama i skrivenog bauka u nama. Težak je to izazov. Ali nismo manje ni očekivali od ovog uistinu slobodnog čoveka koji za sve nas uporno čuva „Rajske otoke”, glumeći da ne prepoznaje naše maske dušebrižnika.
O svojoj tematici maski i ogledala, Miloš Lišanin Pifki je rekao:
—Svi nosimo neku obrazinu, pred samim sobom i pred drugima. Koliko je ta maska opravdana ili ne, to je na drugima da otkriju. Ovde stoji da su to sve karikature, ali u svakoj od tih karikatura postoji neka unutrašnja priča. Svako od nas, mislim poseduje neki od ovih likova. Ako ga ne nađete u maski, naći ćete ga u ogledalu.
Izložba Pifkijevih radova je otvorena i može se pogledati do 30.decembra u Gradskom kulturnom centru.
Milunka Nikolić
