U Narodnoj biblioteci Užice sinoć su uručene književne nagrade „Milutin Uskoković” za najbolju savremenu pripovetku napisanu na srpskom jeziku u 2014. godini. U godini obeležavanja 100 godina od smrti Milutina Uskokovića, prema odluci žirija koji su činili docent dr Slavko Petaković, Časlav Đorđević i docent dr Ljiljana Kostić, prva nagrada pripala je Momčilu Bakraču iz Vrbasa za pripovetku „Preslikavanje”, druga Milošu Jovoviću iz Begrada za priču „Martina deca”, a treća Aleksandru M. Arsenijeviću iz Beograda za priču „Svetac besvjordski”.
Dragiša Stanojčić, direktor Biblioteke je na početku pozdravio učesnike i zahvalio se svima koji su poslali svoje priče za književni konkurs „Milutin Uskoković”.
—Priča kao književna vrsta je vrlo teška, to je jedna tvorevina koja mora, kao što je Gorki rekao „Da mislima bude široko, a rečima teško.” Ona je isečak iz živta, to je veliki majstorluk. Ima ljudi koji ne vole da se takmiče i onih kojih to što rade imaju hrabrosti da ponude drugima. U samom trenutku kada se pisci odluče da to ponude drugima svi oni su pobednici.
Predsednik žirija docent dr Ljiljana Kostić je prilikom objašnjenja odluke žirije istakla da pripovetke pristigle na ovaj konkurs odlikuje tematska i stilska raznolikost, da one istovremeno nude uvid u trenutna dešavanja u društvu i raspoloženje ljudi, kao i kretanje u domaćoj umetničkoj prozi.
—Priče fokusiraju nekoliko aktulenih tema: borbu za egzistenciju, krizu u međuljudskim odnosima, otuđenje unutar porodice, raslojavanje društva, sudbine pojedinaca uhvaćene u kandžama malograđanštine, vladavinu mediokriteta, preispitivanje tradicije i nacionalnih vrednosti, ali i kritičko sagledavanje prošlosti, određenih istorijskih epoha—rekla je Kostićeva.
Aleksandar Arsenijević, dobinik treće nagrade i Dragiša Stanojčić, direktor Biblioteke
Prema odluci žirija treća nagrada je pripala Aleksandru Arsenijeviću za priču „Svetac besvjordski”.
—Potresnu reminiscenciju o sudbini srpskih zarobljnika u nacističkom logoru na hladnom severu Norveške. Pripovedač koji sa velike vremenske distance svedoči o tragediji ljudi, aktualizovao je pitanje očuvanja humane svesti uklješten između gonilaca i gonjenih u oklonostima koje guše čoveka.
Miloš Jovović, dobitnik druge nagrade i Dragiša Stanojčić, direktor Biblioteke
Pripovetka Miloša Jovovića „Martina deca” za koju je nagrađen drugom nagradom je svevremenska priča o istoriji koja se neumitno ponavlja i prati povratnika iz logora uhvaćenog u kolopletu različitih sudbina protivnika komunizma, ortodoksnih marksista i podobnih karijerista.
—Fizički i psihički slom noseći neizbrisive ožiljke u sećanju na duši rezigniran zbog nerazumvanja groteksne ideologije pobednika i njihovog idlopokloništva u pokušaju da uhvati korak sa svakodnevicom junak može da zaključi da su strašnom stranom i nestvarnom životu koja ga okružuje svi isti kada su i osioni i ideološki podobni u stvari slabi kao i ostali.
Momčilo Bakrač, dobitnik prve nagrade i Dragiša Stanojčić, direktor Biblioteke
Prva nagrada pripala je Momčilu Bakraču iz Vrbasa za priču „Preslikavanje”. Narativ ove priče razvijen na faktčkoj osnovi čini ličnost Ernesta Hemingveja i profani mit o njemu, ženama, koridi, mačkama i posetama Kubi.
—Sve ostalo je fikcija izvedena bez ijedne klimavosti u narativnom tkanju, a opet sa stalnim lomljenjem vremenskih ravni, sadašnjost-prošlost, nekadašnje životono izobilje, sadašnja staračka stešnjenost i praznina do očaja i njeno manifestovanje kroz prazan vremenski hod i korozivno stanje koje boli. Posebno je uspešno inkorporiran lik Džejmsa Džojsa koji spaja vremenske ravni pripovedanja i oživljava intezivne dane koje je Hemingev proživeo u umetničkom i modenskom Parizu—stoji u objašnjenju žirija.
Momčilo Bakrač se zahvalio na nagradi i rekao da Hemingvej lik njegove priče nema neki neodređeni identitet, to je upravo onaj plemeniti, slobodarski Hemingvej, proslavljen, svetski i uspešan literata, no napaćen i konačno tragičan čovek.
—Uskoković i Hemingvej slični su po mnogo čemu, po osećaju za pravdu i saosećanju za potlačene, po tome što su oba svojom voljom digli ruku od ovog najboljeg od svih svetova. S tom razlikom što je Hemingvej to načinio blizu biološkom kraju uspešnog i burnog životnog puta, a Milutin mnogo niže, na početku vlastitog.
M. H.
