Većina ljubav traži u muzici ili u porodici. A kad se to dvoje spoji može da nastane i recimo, zanimljiva muzička grupa. Tako nešto postoji u našem gradu. Bend  „Nikad Spremni”  u sastavu Borko Đurić – gitara, Miloš Miladinović – gitara i Jelica Miladinović vokal, Branko Grbić – vokal , Marko Maloparac – bas gitara i Željko Simović – bubanj  čine složnu porodicu koja traje  već godinama. Borko, Miloš i Jelica osim što su deo muzičke su i članovi porodice u pravom smislu. Kako funkcioniše bend u kojem su brat i sestra, suprug i supruga, ali i prijatelji, kako ih prihvataju Užičani i o još po čemu pričali smo sa Brankom Grbićem i Borkom Đurićem.

Muzika benda „Nikad Spremni” ima  u sebi roka i bluza koji daje posebnu  crtu, ali i panka koji daje snagu  i oštrinu što pokazuje koliko su spremni da plove imeđu muzičkih žanrova i budu jedinstveni kao  bend.

Kako je nastao bend „Nikad spremni” ?

—Imali smo grupu Artu Ditu Kuršlus  koja se raspala. Nakon toga je jedan deo benda nastavio dalje da radi pod imenom  Nikad Spremni. Muzikom  se ozbiljno bavimo  od 2005. godine  a zvanično postojimo od 2010. godine — rekao je Branko.

—Praktično ova grupa je nastala od dva bratska benda Kuršlus i  Dobrinjska Nadrealna Kultura — dodao je Borko.

Ko je kumovao nazivu benda ?

—To veče kada je nastao naziv smo svirali na Pesničenju u pozorištu 2010. godine i tada nam se desilo nekoliko čudnih stvari. Na putu do Pozorišta stao nam je auto,  pojačalo nije radilo, čak sam gitaru  i kablove pozajmio. Gotovo smo ostali bez opreme  pa smo odlučili da se zovemo Nikad Spremni baš iz tog razloga —rekao je Borko.

Borko Đurić

Ko je zadužen za pisanje stihova i kako nastaju pesme?

— Pisanjem  se bavim 14 godina. Teme su razne, ljubavne, političke i još mnogo toga, a pre svega pesme su rezultat mojih  emocija. Pesme su odraz nekog mog ličnog suočavanja sa samim sobom  —kaže Branko.

Kako ste postali porodica u muzičkom smislu?

—Jelica se uvek  dvoumila , a imala je dobre glasovne mogućnosti. Dosta vremena joj je trebalo da se oslobodi  i da javno nastupa. Prvi put je bilo u „Kući čaja”, kada je pevala na akustičnoj svirci. Posle toga počeli smo autorski da radimo, ona je pevala, dobro se uklopila sa svima nama i tako je postala deo benda —rekao je Borko.

Jelica i Miloš Miladinović

Jelica je rođena Borkova sestra, ali je i Miloševa supruga. Dve porodice u jednom. Kako vi kao familija funkcionišete u bendu ?

—Moja sestra peva, zet mi je gitarista. Branko takođe dođe kao član porodice zato što se sa njim družim ceo život. Tu su Žeka i Maloparac koji su odlični momci tako da  je stvorena  prava atmosfera. Kada radimo na nekoj pesmi ili nešto skidamo slobodno dajemo jedni drugima sugestije, a da se pri tome niko ne naljuti ili da ne proradi neka sujeta —objašnjava Borko.

Gde održavate probe i da li je teško pronaći odgovarajuće mesto za to?

—Imamo stalno mesto za probe kod Borka u kući na Rujevcu. Kod njega to radimo  već godinama tako da sa tim  nemamo problema —rekao je Branko.

Za koju vrstu muzike ste se opredelili? Da li radite na novim pesmama?

—Mi uvek na nečemu radimo i ideje su uvek prisutne. Nedavno smo snimili novu pesmu pod nazivom Naplata duga. Uskoro ćemo uraditi završni miks, a  i spot je pri kraju. To je Maloparceva tema na basu. Pesma je malo drugačija  od onog što inače radimo, i malo odudara od našeg uobičajenog konteksta. Pripremamo i knjigu naših tekstova „ Nikad Spremni ” kao biografiju benda, a planiramo da je promovišemo zajedno sa spotom. Nadam se da će to biti do početka sledeće godine —naveo je Branko.

Branko Grbić

Kakva je situacija što se tiče demo snimaka, da li radite na tome?

— Imamo demo snimaka  koji se mogu pogledati na internetu. Ovu pesmu smo uradili da nam bude singl i ako ona prođe kod publike, snimaćemo pesmu po pesmu. Mislim da izdavati CD sada nije profitabilno i da nema smisla. Za sad ćemo raditi singlove, a kad se skupi dovoljno pesama za album uradićemo i njega, što da ne —rekao je Branko.

Da li izvodite vašu muziku na svirkama ili obrade sa kojima ste počeli?

—Izvodimo i jedno i drugo. Sviramo prvo neku našu „stvar”  pa obradu. Uvek gledamo da publici prezentujemo i pesme koje pišemo. To nam je u prvom planu —rekao je Borko

Da li ste imali svirke u drugim gradovima i gde ? Da li pamtite neki nastup i zbog čega?

—Svirali smo u Arilju , Kragujevcu i na Zlatboru.  Nastupali smo na prvom Centrala Fest–u pre tri godine u Užicu kad su bili Kud Idijoti i u sklopu istog festivala u Bihaću, gde smo boravili tri dana. Svirali smo na  prvom Šumadija Festu 2011. gde su  bili Sunshine, YU-grupa, Sevdah Baby.  Prošle godine smo nastupili i u Požegi gde su učestvovali Baobab i KKN — naveo je Branko.

—Najdraža  mi je prva  svirka  u Sevojnu sa Kuršusima, jer  je to naš matični bend — istakao je Borko.

Gde vas možemo videti u gradu?

— „Ključ” i „Pab” lokali koji su bili aktuelni, ali su zatvoreni što pokazuje koliko dobro sviramo. (Smeh). RocknRolla se zatvorila, pa otvorila, sviramo tamo,  pa ako Bog da i nju ćemo zatvoriti. (Smeh). Dok ne pozatvaramo sve lokale po gradu sviraćemo. (Smeh) — rekao je Borko.

Kakvi su Užičani kao publika i kako reaguju na vaše pesme ?

—Različite su rekacije. Ne možete ostaviti na sve isti utisak — rekao je Borko

—Na našim svirkama ima dosta ljudi koji nas poznaju pa znaju šta da očekuju. Ali i oni novi koji nas slušaju prvi put uglavnom pozitivno reaguju —kaže Branko.

Šta je to što vas održava u muzici ?

—Drži nas to što volimo da sviramo. Milion puta ti dođe da odustaneš, ali  kad si na bini dobar je adrenalin koji te održava —rekao je Branko.

—Dešavalo se u sred zime da ne možemo da izađemo kolima na Rujevac, onda uzmemo kolica spakujemo opremu i u tri ture prebacimo opremu.  Razmišljaš da li sve to ima svrhe, a onda kažeš da ima čim to radimo. Jednostavno  ispunjava te to — objašnjava Borko.

Predrag Marković