U petak, 27. septembra je u Jokanovića kući otvorena izložba slika Zorana Rakića Kiza. Izložbi su prisustvovali kolege, prijatelji, poštovaoci kao i predstavnici sevojničke Crkve i Narodnog Muzeja u Užicu, muzičari i mediji. Zbog velikog broja prisutnih Jokanovića kuća je delovala premala za sve zainteresovane.
Izložbu je otvorio Nikola Gogić direktor Narodnog muzeja, a prisutnima su se obratili slikar Đorđe Stanić i Obrad Jovanović, profesor likovne kulture na Učiteljskom fakultetu u Užicu. Ni sve njihove reči hvale ne mogu opisati ovog vrsnog umetnika koji nije krio suze pred prisutnima, prilikom pominjanja Radiše Kovačevića –Cule, preminulog člana porodice kome je izložba i posvećena.
Inače rad Zorana Rakića Kiza prate i brojne nagrade. Prva nagrada na izložbi amatera 1973. godine, treća nagrada Likovnog kluba „Pivo Karamatijević” 1976. godine i 1991.godine, druga nagrada Likovnog kluba „Pivo Karamatijević” 1992. godine, dve nagrade u Kraljevu, dve u Trsteniku, više nagrada na izložbama „Susreti drugarstva Srbije“. Osim sedam samostalnih izložbi u Užicu, izlagao je i u Bajinoj Bašti, Požegi, Sevojnu, Novom Pazaru, Raškoj i Leposaviću. I sevojnički pesnik Slobodan Ristović je utkao Zorana u pesmu napisanu još 1987. godine.
Sam Zoranov rad u kome dominira ulje na platnu je opisao slikar Obrad Jovanović rekavši:
„To slavlje malih stvari obednog stola, ugla sobe, zrelih plodova, poluprazne staklarije uvodi u tajne posvećenih stvari običnom životu….Njegova slikarska sigurnost se potvrđuje, slikanjem portreta i figura u enterijeru, sigurna kompozicija, jasan crtež i izveden karakter—istakao je Jovanović.
Slikar Milinko Ristović je o Zoranu napisao:
„Kroz sliku Zorana Rakića provlači se i mit i prošlost, jer kao da dolazi od davnina i on sam je godinama ne napušta, gradeći je, uzdiže prema svetlosti, i kao takav nas prati, kao najlepši dodir Zoranove duše.“
Među prisutnima je bio i akademski slikar Vladan Terzić koji je rekao da je posebno radostan, jer je reč o stvaraocu koji je ceo život proveo u Užicu.
—Sticajem okolnosti mi smo i generacija i u isto vreme smo počeli da se bavimo ovim teškim, a ujedno i lakim poslom. Drago mi je da je na otvaranju prisutno ovoliko ljudi što nije praksa ne samo u Užicu već i u Srbiji. Zoran je to zaslužio svojim radom i delom, jer iako je samouki slikar pripada grupi onih koji su se svojim radom izdvojili od drugih. Ovo je retrospektiva Zoranovog rada koja sadrži nekoliko veoma značajnih slika koje su u rangu najboljih radova ne samo slikara ovog kraja.
Na izloženim slikama Zorana Rakića pored suncokreta kao jednog dela kompozicije mrtve prirode, pejzaža, portreta, tradicionalnih predmeta kojima umetnik izražava žal za selom i želju za ostavljanjem pečata našeg kraja na svojim radovima, prisutan je i novi talas koji je kod nas doneo Mića Popović i koji u kompoziciju uključuje i novinske članke. Simbolično kao na slici nazvanoj „Još komad hleba” u kojoj na novinskoj strani lista „Politika” jednostavno stoji parče hleba.
Zoran Rakić je o svom radu rekao:
—Po zanimanju sam tehnički crtač. Radio sam u Impol–Sevalu i skoro sam penzionisan. Imam više slikarskog nego radnog staža. Samouk sam, ali sam mnogo učio od užičkih slikara Boža Kovačevića, Dragića Petrovića –Medoša. Za četrdeset godina uradio sam mnogo slika pa više i ne znam gde se nalaze.
Veče su ulepšali svojom muzikom akustični gitaristi Banat i Buco. Na pitanje koja je cena slika obzirom da je izložba prodajnog karaktera Zoran Rakić nam je otkrio:
—Narednih sedam dana ću dežurati u Jokanovića kući jer želim da što veći broj ljudi vidi moje radove. Bez obzira da li su kupci ili ne, želim da razgovaram sa njima i da me upoznaju. Cena će biti dogovorna i slike će moći da se kupe i na rate. Meni je najvažnije da slika ostane da živi i da ostane trag iza mene.
Izložba traje do 4. oktobra i može se pogledati svakog dana u periodu od 9–14 časova i popodne od 16–20 časova.
Mirjana Milićević
