Za Anu Kisin, (24) ples je uzvišenost, igra kojoj se prepušta i pušta da je vodi u tajne odaje mašte i kreativnosti. Posvećena, odlučna i željna stalnog napredovanja ova devojka apsolvent Fakulteta organizacionih nauka, se u potpunosti posvetila plesu, a zahvaljujući angažovanosti i upornosti prošle godine je boravila na čuvenom Broadway dance centre u Njujorku. Ana je imala priliku da svoje plesno i igračko umeće pokaže na koncertu Šakire u Beogradu, učestvovala je na takmičenjima SAPO organizacije, u predstavi „Neki kazu ljubav”, radila je reklamu za Mitsubishi brend, a sarađuje sa Red bullom i kompanijom Nike. Kako ističe plesa i stalnog napredovanja nikad dosta, a u budućnosti planira da otvori svoj plesni studio i pruži priliku svima koji vole ples da se njime bave na jednom višem nivou.

Interesovanje za sport počela je da pokazuje kao mala. Roditelji su je sa pet godina upisivali na razne sportove, rukomet, tenis, plivanje, košarku, težili su ka tome da pronađe pravi sport, a ujedno i da upozna svoje telo i fizičke mogućnosti. Ipak ona je sebe pronašla u plesu.

—Sa osam godina sam krenula na folklor i ubrzo će se ispostaviti da su moje uživanje na sceni u kostimima ono pravo. Roditelji su me upisali na latino američke plesove jer su želeli da se takmičim i naučim još neki novi stil. Iako je tata kao rukometni trener želeo da se bavim rukometom nije teško palo da njegova ćerka osvaja visoke plasmane na takmičenjima i uživa na sceni sa ostalim igračima—priča Ana.

Iz hobija je trenirala i show dance, salsu, jazz balet, a krajem osnovne škole je krenula da se prepoznaje u hip– hop plesnom stilu.

—Na prvom takmičenju u hip hop freestyle solo disciplini osvojila sam prvo mesto, to je bio trenutak kada sam shvatila da želim mnogo više da napravim od igre i taj uspeh mi je bio podstrek da nastavim dalje sa ostalim plesnim stilovima. Mislim da nisi profesionalni igrač ako si ograničen samo na jednom plesnom stilu. Ja sam hip hop plesač, ali igram sve što koreograf ili izvođač zahteva od mene.

Ples je nešto uzvišeno

Za nju je ples umetnost u kojoj pobeđuju najuporniji, strast i ono što prezentuješ gledaocima.

— Ne igram zbog novca ni zbog bilo kakve koristi, već najviše zbog energije i pogleda ljudi koje privuče moja energija, pokret i strast. Tehnika nije dovoljna da bi opstao u ovom poslu, bitna je harizma i tvoja želja i hrabrost. Danas mogu slobodno da kažem da živim od plesa koji je nekada bio moj hobi. Završavam menadžment kako bih mogla da otvorim svoju školu krajem oktobra koja će definitivno biti nešto posebno i drugačije i koja će dati mogućnosti polaznicima da pronađu sebe i nauče nešto novo o sebi. A sve to će im biti osnova da posle odu na usavršavanje kao što sam ja to uradila.

Do sada je imala priliku da sarađuje i sa domaćim i stranim muzičkim zvezdama, ali i da se oproba na pozorišnim daskama, da radi reklame i učestvuje u muzičkim spotovima.

—Učestvovala sam u predstavi „Neki kazu ljubav” u pozorištu „Vuk Karadžic”. Tu sam privukla veliku pažnju ostalih koreografa kako glumom tako i igrom. Pozitivne kritike su me inspirisale da radim na svojim koreografijama. Najveći koncert koji sam radila je bio u Beogradskoj areni sa Shakirom, a zatim i sa Jelenom Karleušom „All about Diva”. Prva internacionalna reklama koju sam radila je za svetsko tržište je reklama za Mitsubishi brenda, a tu reklamu bih izdvojila jer sam imala priliku da sarađujem sa mladim, talentovanim balerinama iz Narodnog pozorišta od kojih sam dobila veliku podršku. Spotove koje sam radila sa Markom Soviljem za Danijela Pavlovića i za Danku Petrović su mi posebno dragi i bilo je pravo uživanje raditi ih. Prvi spot na MTV-u u kojem se pojavljujem je za grupu Sevdah Baby- Najbolja pesma. Učestovala sam u mnogim TV emisijama, a izdvojila bih jednu od meni najnapornijih i najgledanijih a to je „Tvoje lice zvuči poznato.” Prošlog leta sam u Njujorku imala sam priliku da nastupam za Busta Rhymes-a i za Swizz Beatz-a (muz od Alicia Keys) i mnoge poznate DJ-eve. Pa to je bio jedan deo ostvarenja moga sna, volim stage, svetla, kostime, adrenalin i energiju pred izlazak na scenu. Sa svetskim zvezdama je lakše raditi zato što oni već imaju veliko iskustvo sa igračima, vole da sarađuju i njihovi odnosi sa plesačima su bliski. Uglavnom vlada pozitivna atmosfera. Oni veruju svom timu koji je izabrao igrače i ne moraju puno da razmišljaju da li će igrači biti dobri jer veliki tim radi za njih, i ne bi trebalo da bude nekih propusta, tako da su velike zvezde rasterećene u tom delu i trude se da se zabave sa igračima, a u isto vreme da odrade posao kako treba. Kada nastupate sa velikim zvezdama shvatite da su to stvarno obični ljudi koji imaju veliki menadžment iza sebe koji radi za njih.

Šta su za tebe igra, pokret i kako muzika deluje na tebe?

—Igra je za mene način da zabavim ljude oko sebe i pokušam da dočaram ono što ritam pesme odnosno melodija budi u mojoj kreativnosti. Pokret može da bude jednostavan, ali ako se on odigra sa velikom energijom i ako se pokretu priklonimo i odigramo ga sa sto posto snage on može da izgleda moćno. Mnogo ljudi mi kaže „Ti kada igraš isijavaš, tvoji koraci izgledaju komplikovano”. Kada to čujem znam da sam uspela u svom izvođenju, jer sam odigrala jednostavne korake i stvorila iluziju gledaocima da koreografija izgleda nemoguće. Muzika budi u meni različite likove iz života, što više putujem i upoznajem različite kulture i ljude to će moje koreografije biti bogatije. Ono što čujem u muzici često me podseti na neke ljude ili likove iz crtanih filmova koje volim da oponašam. Još nisam naučila da slušam muziku, a da odmah ne razmišljam o nekoj koreografiji i nastupu. Mislim mene od ostalih plesača razlikuju moja strast i želja da nadigram samu sebe.

Plesno usavršavanje u Njujorku

Brodvej je veliko i značajno ime u svetu umetnosti. Kako Brodvej izgleda iz tvog ugla?

—Da bi studirao u Brodvej plesnom centru u moraš pre svega da budeš talentovan da imaš, novac i Američku studentsku vizu. Ja sam Brodvej doživela kao veliki plesni centar gde gomila plesača iz različitih oblasti uzima časove i naporno radi na sebi. Divna energija se oseća u ovom plesnom centru, svi plesači negde trče i jure da bi stigli na svoje plesne radionice, različita muzika se čuje iz svih sala, svuda su kamere, staklene sale, ozvučenja, možete čuti različite jezike jer ljudi širom sveta dolaze preko leta da usavrše svoje znanje. Ja sam apsolvent Fakulteta organizacionih nauka i bavim se profesionalno plesom, tako da sam našla način da dođem u Njujork preko studentske organizacije, skupila novac držeći plesne časove i dosla u Brodvej plesni centar i plaćala sebi tri meseca časove kako bih nadogradila svoje znanje. Mislim da to može svako ko ima volju i hrabrost da ulozi u svoje znanje i talenat.

Kakav je utisak Njujork ostavio na jednu devojku koja obožava ples?

—Njujork sam upoznala kroz filmove, serije i knjige i mogu slobodno da kažem da je grad isti onakav kakvim ga prikazuju na filmu. Nisam očekivala da bude baš toliko pozitivan i energičan, ali sve se to oseća u vazduhu. Mnogo kultura, umetnika, plesača, modela, jezika i različitih ljudi na jednom mestu. U njemu vreme mnogo brzo prolazi. Kada kažete da ste plesač ljudi imaju iskreno poštovanje prema vama, pokazuju divljenje i interesovanje i žele da saznaju nešto više o vama i onome čime se bavite. Oseća se velika sloboda u ovom gradu, čini vam se da možete sve i bilo gde da izrazite svoju kreativnost. Mnogi ljudi vežbaju u vozu, plešu, rade jogu, crtaju na ulicama i privlače pažnju na sve moguće načine. Evo ja sam pre neki dan bila inspirisana nekom divnom pesmom i počela sam da igram dok sam čekala voz, imala sam osećaj kao da ću da poletim.

Koliko se pristup modernom plesu razlikuje u „velikoj jabuci” u odnosu na Srbiju? Kakav odnos publika tamo ima prema plesu?

—U Srbiji ima mnogo talentovanih plesača koji rade na sebi i i uz pomoć interneta usavršavaju svoje znanje. To je naš najveći izvor i odatle učimo, dobijamo inspiraciju i prosleđujemo informacije ostalim plesačima. Usavršavamo se na plesnim seminarima kako u Srbiji tako i u drugim zemljama. Većinu plesnog honorara ulažemo u plesne seminare. Većina plesača u Srbiji studira nešto što nije ples, sobzirom da nemamo plesnu akademiju i samouki smo. Najveći problem da se školujemo na plesnoj akademiji u nekim drugim zemljama je novčane prirode. Studirajući, mi se često nalazimo između dve bitne stvari u našem životu, a to su knjiga i trening. Dosta talentovanih plesača se izgubi u tom vremenu i pri upisivanju na fakulteta shvate da nemaju vremena za igru i odustaju. Ako si siguran da želis da se baviš igrom u budućnosti, organizovaćeš svoj raspored i biti spreman na posledice koje nosi napredovanje i usavršavanje u našoj sredini. Publika pravi razliku između hip hop plesova i contemporary plesova, ali ne dovoljno jer ples nije dovoljno medijski propraćen. U Americi je sve to na mnogo višem stepenu jer ples je ovde pravi biznis. Ovde su najgledanije emisije plesne rijaliti emisije, gde su plesači prave zvezde, a glavna tema su plesni stilovi i koreografije i objašnjavanje gledaocima život jednog igrača i način na koji on uči i usavršava svoje veštine.

Saradnja sa Nike i Red Bullom

Imala si priliku da nastupaš i u predstavama –koliko ti je teško da se sa jedne vrste plesa prebaciš tj prikloniš jednoj drugoj vrsti i podrediš umetnosti?

—Kao profesionalni igrač moraš da budeš spreman da odigraš ono što od tebe zahteva koreograf ili režiser. Ja od malih nogu treniram više plesnih stilova i volim sve stilove. Kada bih svaki dan vežbala samo jedan mislim da bi mi dosadila igra, to je tajna 17 godina moje igre i još veće želje i strasti za ulogama, to što često idem na časove drugih plesnih stilova i volim da kombinujem plesne stilove.

Sa kim bi želela da nastupaš i šta bi za tebe bio izazov u ovom poslu?

—Želela bih da odradim neku veliku turneju. Turneje velikih zvezda traju nekada i godinu dana, obilazak celog sveta sa njima, biti okružen plesačima, naporno vežbati i trenirati i plus svaki drugi dan biti u nekom novom gradu je za mene pravi izazov. To bi moglo biti sa nekom velikom evropskom ili svetskom zvezdom.

Kako izgleda jedan tvoj dan u Njujorku?

—Nakon doručka čas joge, zatim užina, pa teoretski čas iz predmeta igra, zatim čas iz Hip Hop-a ili weckinga ili voguinga u zavisnosti koji je dan, na kraju dana odem u teretanu. A po povratku kući biram na koje audicije bih mogla da odem i tražim dodatne plesne radionice i workshopove. Jako je teško da apliciram na sve audicije jer nemam radnu visu ili green card, tako da sam sa studentskom vizom ogranična za velike audicije, ali radim na tome da dobijem i radnu vizu.

Važnije stvari koje su joj se desile u ovoj godini su saradnja sa Red Bullom i kompanijom Nike.

—Na poziv Red Bulla sam kao počasni gost otvorila nekoliko velikih događaja i davala izjave. Sa Nike kompanijom sam učestvovala u njihovoj globalnoj kampanji Bridge the gap što mi je otvorilo velika vrata. U narednom periodu radim na tome da sklopim nekoliko ugovora sa velikim plesnim agencijama u Njujorku i Los Anđelesu i da otvorim svoju plesnu grupu u Beogradu. U narednom periodu ću ziveti na relaciji Njujork – Beograd, znam da će biti jako naporno, ali imam želju da u Srbiju dovedem velike koreografe i obezbedim mladim plesačima da napreduju i rade na sebi i svojim snovima.

M. H.