Promene u pravilniku
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije danas je saopštilo značajnu novinu koja će direktno uticati na rad desetina hiljada poljoprivrednih gazdinstava širom zemlje. Izmenjen je Pravilnik o načinu ostvarivanja prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji, čime se uvodi strogi mehanizam kontrole upotrebe državnih sredstava. Ova promena nije samo administrativna korekcija; ona predstavlja temeljni pomak u filozofiji državne podrške poljoprivredi, sa ciljem da se osigura da svaki dinar stigne do onih koji ga zaista ulažu u proizvodnju. U vreme kada se globalno priča o održivosti i efikasnosti u poljoprivredi, Srbija preuzima konkretne korake da osigura transparentnost i odgovornost u korišćenju budžetskih sredstava.
Suština novog Pravilnika: Šta se menja za poljoprivrednike?
Osnovna vrednost podsticaja ostaje nepromenjena, odnosno iznosi 18.000 dinara po hektaru obradive površine. Međutim, ključna razlika sada leži u post-isplatnoj kontroli. Sredstva će, kao i do sada, biti isplaćivana direktno na račune poljoprivrednika, ali uz novonastalu obavezu da se primljeni iznos u celosti opravda računima za repromaterijal. Ovaj pojam obuhvata nabavku semena, sadnog materijala, mineralnog đubriva i sredstava za zaštitu bilja. Drugim rečima, država ne samo što daje podsticaj, već i insistira da on bude potrošen na konkretne proizvodne troškove, sprečavajući njegovo preusmeravanje u druge, nevezane svrhe. Ovakav pristup direktno utiče na povećanje produktivnosti i kvaliteta proizvodnje, jer osigurava da se sredstva ulažu u savremene ulazne faktore.
Ova mera ima za cilj da precizno usmeri državnu pomoć ka onima koji aktivno proizvode. Česta kritika sistema podsticaja u mnogim zemljama je upravo nepotpuna veza između primljenog novca i stvarnih investicija u proizvodnju. Novi Pravilnik pokušava da eliminiše tu priliku, čineći korisnika odgovornim za dokazivanje namenske upotrebe. To predstavlja značajan korak ka eliminisanju potencijalnih zloupotreba i osiguravanju da podsticaji ispunjavaju svoju primarnu funkciju – podršku stvarnoj poljoprivrednoj delatnosti i osiguravanje stabilnosti snabdevanja hranom.
Tehnički detalji i rokovi za pravdanje troškova
Za uspešno pravdanje podsticaja, poljoprivrednici moraju pažljivo da se pridržavaju propisanih tehničkih uslova i rokova. Prihvatljivi su računi izdati u jasno definisanom vremenskom periodu, od 1. avgusta 2025. do 31. jula 2026. godine. Važno je naglasiti da isplaćeni podsticaj mora biti opravdan najkasnije do 31. jula 2026. godine, što daje korisnicima dovoljno vremena da planiraju nabavke i prikupe potrebnu dokumentaciju. Ovaj rok je usklađen sa proizvodnim ciklusima u biljnoj proizvodnji, omogućavajući poljoprivrednicima da troškove pokriju tokom cele sezone.
Kritičan tehnički uslov tiče se formata dokumentacije. Elektronske fakture moraju biti u XML formatu, što je standard za elektronsko fakturisanje i olakšava automatsku obradu i proveru od strane Ministarstva. Kod fiskalnih računa, neophodno je da oni sadrže identifikacioni broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG) ili JMBG fizičkog lica, odnosno matični broj pravnog lica. Za tekuću godinu, kao prelazno rešenje, prihvatljivo je i unošenje PFR (Poreski identifikacioni) broja sa računa. Nepoštovanje ovih tehničkih uslova može rezultirati neprihvatanjem računa kao validnog dokaza, pa je pažljivost od suštinske važnosti.
Posledice nepoštovanja obaveze pravdanja
Šta se dešava ako korisnik ne uspe da opravda celokupan iznos primljenog podsticaja? Pravilnik je jasan na ovu temu. Ukoliko opravdanje nije potpuno, korisnik je u obavezi da srazmerni deo sredstava, odnosno onaj deo koji nije pokriven važećim računima, vrati državi u skladu sa zakonom. Ovaj mehanizam osigurava odgovornost i predstavlja ozbiljnu finansijsku motivaciju za poljoprivrednike da se strogo pridržavaju pravila. Vraćanje sredstava nije samo administrativna kazna; to je logična posledica neispunjavanja uslova pod kojima su sredstva dodeljena.
Ovakva regulativa uvodi jasan sistem odgovornosti koji štiti državni budžet i interese svih poštenih proizvođača. Ona sprečava situacije u kojima bi sredstva mogla biti iskorišćena za druge namene, čime bi se narušio princip fer konkurencije i nanela šteta onima koji podsticaje koriste na propisani način. Implementacija ovog sistema zahtevaće i određeni nivo edukacije i podrške za poljoprivrednike, naročito starije ili manje upoznate sa digitalnim zahtevima, kako bi svi imali jednake šanse da ispune uslove.
Proces prijave i isplate: Šta očekivati u martu?
Javni poziv za podsticaje po hektaru biće zvanično raspisan u ponedeljak, 2. marta, i ostaće otvoren mesec dana. Međutim, najznačajnija novost u pogledu procesa je način isplate. Ministarstvo je saopštilo da će se isplata vršiti odmah po dobijanju i obradi zahteva, što predstavlja revolucionarnu promenu u odnosu na ranije procedure. To praktično znači da će sredstva početi da stižu na račune poljoprivrednika već tokom trajanja samog javnog poziva, a ne nakon njegovog završetka, kao što je to ranije bio slučaj.
| Ključni rok | Događaj | Napomena |
|---|---|---|
| 2. mart 2026. | Raspisivanje javnog poziva | Poziv je otvoren 30 dana |
| Od 2. marta 2026. | Početak prijema zahteva i isplata | Isplata počinje odmah po obradi validnog zahteva |
| 1. avgust 2025. – 31. jul 2026. | Validni period za račune za pravdanje | Računi moraju biti izdati u ovom periodu |
| 31. jul 2026. | Krajnji rok za pravdanje podsticaja | Svi računi moraju biti dostavljeni do ovog datuma |
Ovaj pristup ima za cilj da značajno ubrza likvidnost poljoprivrednih gazdinstava, omogućavajući im da na vreme obezbede neophodan repromaterijal za predstojeću sezonu. Brza isplata direktno doprinosi smanjenju finansijskog stresa kod proizvođača i podstiče raniju i efikasniju planiranje proizvodnje. Ovo je direktan odgovor na dugogodišnje zahteve poljoprivredne zajednice za agilnijim i efikasnijim sistemom podrške.
Ciljevi i vizija Ministarstva poljoprivrede
Ministar poljoprivrede, Dragan Glamočić, jesno je poručio da je cilj ovih izmena da se novac koji država izdvaja za podsticaje direktno usmeri u poljoprivrednu proizvodnju. „Naš cilj je da sredstva stignu do ljudi koji rade i proizvode, i da svaki dinar državne podrške bude uložen u setvu i unapređenje biljne proizvodnje, uz sprečavanje svake moguće zloupotrebe”, istakao je ministar. Ova izjava sumira filozofsku promenu: podsticaji nisu socijalna pomoć, već strateška investicija u nacionalni sektor koji ima ključnu ulogu u osiguravanju hrane, izvozu i stabilnosti ruralnih područja.
Dubinska analiza ove politike otkriva višestruke ciljeve. Prvi i najočigledniji je povećanje proizvodnje i produktivnosti kroz obavezno ulaganje u kvalitetan repromaterijal. Drugi je dugoročno unapređenje zdravstvenog stanja i plodnosti zemljišta kroz sistematsku primenu đubriva i sredstava za zaštitu bilja. Treći, manje vidljiv, ali podjednako važan cilj, je stimulisanje legalnog tržišta i formalizacija poljoprivredne privrede, jer svaki račun predstavlja dokument o legalnoj trgovinskoj transakciji. Na taj način, država indirektno podstiče poštovanje poreskih propisa i rast registrovanih poljoprivrednih preduzeća.
Praktični saveti za poljoprivrednike i sledeći koraci
Za poljoprivrednike, ključno je da počnu da se pripremaju odmah. Pre svega, neophodno je osigurati da su svi lični i poslovni podaci (BPG, JMBG, matični broj) ispravno uneseni u sistem i da su dostupni prilikom izdavanja računa. Savremena poljoprivreda sve više postaje digitalna, pa je razumevanje zahteva za XML fakturama od suštinske važnosti. Poljoprivrednici bi trebalo da kontaktiraju svoje dobavljače semena, đubriva i zaštitnih sredstava i obaveste ih o neophodnosti da računi sadrže tačne identifikacione brojeve.
Pravilnik će biti objavljen u današnjem izdanju „Službenog glasnika” i zvanično stupa na snagu sutradan. Istovremeno, ceo dokument će biti dostupan za preuzimanje na zvaničnom sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, gde će poljoprivrednici moći da pronađu sve detalje. Preporučuje se aktivna komunikacija sa lokalnim zadrugama, ograncima Ministarstva i savetodavnim službama, koje će svakako pružiti dodatna pojašnjenja i pomoć u pripremi dokumenata. Ova promena, iako zahteva dodatnu pažnju, na dugi rok ima potencijal da značajno racionališe i profesionalizuje sistem državne podrške poljoprivredi u Srbiji.
