Grejna sezona u Srbiji
Preko 3.199 intervencija na požarima i eksplozijama u građevinskim objektima od početka grejne sezone predstavlja alarmantnu statistiku koju je objavio Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova. Ovaj broj nije samo hladan podatak; to je jasan pokazatelj rizika koji se krije u svakodnevnim aktivnostima toko hladnijih meseci. Većina ovih incidenata, kako ističu stručnjaci, proizilazi iz ljudskog faktora – nepažnje, nemara ili nepotpunog znanja o pravilnoj upotrebi grejnih uređaja. U svetlu ovih podataka, apel građanima za ponašanje tokom grejne sezone postaje presudni instrument za spas života i imovine.
Analiza uzroka: Zašto se broj požara povećava tokom zime?
Kada se temperature spuste, domaćinstva širom Srbije okreću se različitim izvorima grejanja, od tradicionalnih peći na čvrsta goriva do savremenih električnih grejalica. Međutim, upravo ova raznovrsnost nosi i različite rizike. Glavni uzroci požara tokom grejne sezone, prema podacima Sektora za vanredne situacije, mogu se kategorisati u nekoliko ključnih oblasti. Prvo i najčešće, to su neispravni ili začepljeni dimnjaci, koji onemogućavaju pravilno odvođenje dima i gasova, što dovodi do zadržavanja toplote i paljenja naslaga čađi. Drugo, nepažnja prilikom loženja peći, gde se koristi previše goriva ili pogrešno materijale, može izazvati pregrevanje i iskrenje.
Električni uređaji i preopterećenje instalacija
Moderni način života doneo je i nove izazove. Ostavljanje uključenih grejalica bez nadzora, posebno onih starijeg tipa ili neproverenog kvaliteta, predstavlja direktnu pretnju. Isto tako, preopterećenje elektroinstalacije, kada se na jedan priključak poveže više uređaja velike snage, dovodi do pregrevanja žica i izolacije, što je klasičan put do kratkog spoja i požara. Neispravni električni uređaji, od grejalica do kućnih aparata, čine treću veliku grupu uzroka. Ovi problemi su posebno izraženi u starijim zgradama gde elektroinstalacija nije ažurirana decenijama i nije dimenzionirana za savremena opterećenja.
Ključne preventivne mere za svako domaćinstvo
Apel građanima za ponašanje tokom grejne sezone sažeto formuliše mere koje su neophodne za bezbednost. Prvi i najvažniji korak je preventivna provera. Pre početka intenzivnijeg korišćenja, neophodno je angažovati kvalifikovanog dimnjakdžiju ili limarskog majstora da proveri i očisti dimnjak. Ova usluga nije trošak, već investicija u bezbednost. Isto tako, peć ili šporet na čvrsto gorivo trebalo bi da pregleda stručnjak, proverivši integritet zidova ložišta, vranica i priključaka za dimnjak. Za električne grejalice, provera kablova, prekidača i stabilnosti je osnov.
Bezbednosna udaljenost je drugi stub prevencije. Nameštaj, zavese, tepisi i bilo koji drugi zapaljivi materijal moraju biti udaljeni najmanje jedan metar od površine peći ili grejalice. Ovo se posebno odnosi na odeću koja se suši u blizini izvora toplote – praksa koja je izuzetno česta, ali i izuzetno opasna. Pepeo iz peći, koji može zadržati žarište i satima nakon vađenja, ni pod kojim uslovima ne sme biti odlagan u plastične kante, već u metalne posude postavljene na negorljivu podlogu, daleko od zidova i drvene građe.
Nadzor i odgovornost prema najranjivijim članovima domaćinstva
Jedan od najvažnijih aspekata apela građanima za ponašanje tokom grejne sezone tiče se konstantnog nadzora. Električni uređaji, posebno grejalice, moraju biti isključeni kada niko nije u prostoriji ili kada domaćinstvo spava. Ovo pravilo važi i prilikom izlaska iz kuće, makar bilo u pitanju i kratak odlazak u prodavnicu. Posebnu pažnju zahteva zaštita dece i starijih lica. Mala deca ne smeju biti ostavljena bez nadzora u prostorijama sa uključenim šporetom, pećma ili grejalicama. Njihova prirodna radoznalost može lako dovesti do dodirivanja vrelih površina ili bacanja igračaka u otvorena vranica, sa nepredvidivim posledicama.
Šta učiniti u slučaju požara: Brza reakcija spasava živote
I pored svih preventivnih mera, kritično je znati kako se ponašati ako dođe do požara. Sektor za vanredne situacije naglašava da prva i najvažnija reakcija mora biti kontaktiranje profesionalaca. Ukoliko primetite požar u svom ili susednom objektu, odmah pozovite vatrogasce na broj 193. Prilikom poziva, budite precizni: navedite tačnu adresu, sprat, prirstu incidenta (da li se radi o požaru u stanu, dimlju iz dimnjaka, eksploziji) i da li su ljudi ugroženi. Nakon toga, strogo sledite uputstva dispečera i vatrogasaca.
Dok čekate pomoć, ako je to bezbedno, možete pokušati da evakuišete ugrožene osobe iz objekta i da se udaljite na bezbednu udaljenost. Nikada ne pokušavajte da se vratite u zapaljeni objekat po stvari. Ako se nađete u prostoriji sa dimom, čučite što niže kako biste izbegli udisanje otrovnih gasova i pokušajte da zaštitite disajne puteve vlažnom maramom. Imajte na umu da je dim često opasniji od same vatre.
| Vrsta rizika | Preventivna mera | Hitna akcija (ukoliko dođe do incidenta) |
|---|---|---|
| Neispravan dimnjak | Godišnja provera i čišćenje od stručnjaka | Izađite iz objekta, pozovite 193, ne palite vatru |
| Preopterećena elektroinstalacija | Ne koristite “trodelne” produžne kablove za grejalice, proverite stanje instalacije | Isključite glavni prekidač struje (ako je bezbedno), pozovite 193 |
| Ostavljena grejalica bez nadzora | Uvek isključite grejalicu prilikom izlaska iz prostorije ili spavanja | Isključite struju (prekidač), ako je vatra mala pokušajte gašenje vangalnikom NE vodom |
| Pepeo u blizini zapaljivih materijala | Odlagajte pepeo u metalne posude na bezbednom mestu | Ukoliko se zapali, gasite zemljom, peskom ili vangalnikom, pozovite 193 ako se požar proširi |
Duh zajednice i odgovornost prema komšijama
Bezbednost tokom grejne sezone nije samo individualna odgovornost. Apel građanima za ponašanje ističe i kolektivni aspekt. Naše ponašanje direktno utiče na bezbednost komšija, posebno u stambenim zgradama gde se dimnjak često deli ili gde se požari lako mogu proširiti sa sprata na sprat. Ako primetite da komšija ima očigledno začepljen dimnjak iz kog izlazi gust dim, ili ako osetite miris garenja iz nekog stana, nije samo ljubaznost već i dužnost da to ljubazno istupite i saopštite. Preventivna briga o zajedničkim delovima zgrade, kao što su prostorni dimnjaci ili električni razvodni ormari, takođe je deo kolektivne odgovornosti.
Edukacija kao dugoročno rešenje
Iako je trenutni apel građanima za ponašanje tokom grejne sezone reakcija na hitnu situaciju, dugoročno rešenje leži u sistemskoj edukaciji. Uvođenje tema o prevenciji požara i bezbednosti u domaćinstvu u školske programe, organizovanje predavanja za stanovnike od strane lokalnih vatrogasnih jedinica, kao i javne kampanje u medijima, ključni su za promenu svesti. Građani moraju razumeti ne samo “šta” treba da rade, već i “zašto” su određene mere bitne. Razvoj kulture prevencije, gde se redovno proveravaju uređaji i poštuju pravila, mnogo je efikasniji od reaktivnog gašenja posledica.
Tehnologija takođe može biti saveznik. Instaliranje detektora dima u svakom domaćinstvu, a posebno u blizini spavaćih soba i prostorija sa grejnim telima, predstavlja relativno jeftin, ali izuzetno efikasan način za rano otkrivanje opasnosti. Moderni detektori mogu da se povežu i na pametne telefone, obaveštavajući vlasnika čak i kada nije kod kuće. Ulaganje u ovakve sisteme, zajedno sa redovnim održavanjem grejnih uređaja, čini solidan temelj bezbednosti koja štiti ne samo materijalnu imovinu, već i najvrednije – ljudske živote.
