Produženje licence NIS-a: Ključ za stabilnost ili samo odlaganje neizvesnosti?

Produženje licence NIS-a

U središtu energetskih debata u Srbiji nalazi se pitanje budućnosti Naftne industrije Srbije, čije je operativno poslovanje upravo dobilo dodatni dah kroz produženje licence od strane američkog Ureda za kontrolu inostranih sredstava. Ova odluka, koja omogućava NIS-u da nastavi sa uvozom sirove nafte i radom Rafinerije u Pančevu do 20. marta, predstavlja trenutni stub stabilnosti za domaće tržište. Međutim, kao što ističe docent Fakulteta političkih nauka Strahinja Obrenović, ovo je samo privremeno rešenje koje ne uklanja duboko ukorenjenu neizvesnost koja se proteže iz pregovora o promeni vlasničke strukture kompanije. U svetlu geopolitičkih potresa i sankcionih ratova, odluke koje se donose oko NIS-a imaju daleko veći značaj od jedne korporacije – one direktno utiču na energetsku bezbednost cele države.

Produženje licence: Kratkoročna sigurnost u moru neizvesnosti

Produženje operativne licence Naftnoj industriji Srbije do 20. marta predstavlja ključni mehanizam za održavanje kontinuiteta u energetskom sistemu zemlje. Ova mera, koju je doneo američki OFAK, omogućava kompaniji da nastavi sa redovnim uvozom sirove nafte, njenom preradom u Rafineriji Pančevo i, što je najvažnije, osigurava redovno snabdevanje domaćeg tržišta benzinom, dizelom i drugim naftnim derivatima. Međutim, kao što naglašava docent Strahinja Obrenović, ovo produženje treba posmatrati kao hitnu meru za održavanje stabilnosti, a ne kao konačno rešenje dubokih problema. “Produženje licence znači kontinuitet snabdevanja, ali ne i kraj neizvesnosti”, ističe Obrenović, ukazujući na činjenicu da je ostavljen rok do 24. marta za zaključenje kupoprodajnog ugovora između Gaspromnjefta i potencijalnog kupca. Ova vremenska linija stvara dinamičan, ali i izuzetno napet period u kome se odvijaju složeni pregovori koji će oblikovati budućnost jedne od strateški najvažnijih kompanija u zemlji.

Pregovori o vlasništvu: Složena geopolitička partija

Iako produženje licence pruža dodatni prostor za dijalog, pregovori o promeni vlasničke strukture NIS-a predstavljaju izuzetno složen geopolitički izazov. Strahinja Obrenović upozorava na potrebu za oprezom, naglašavajući da ruska strana, koju u ovom slučaju predstavlja Gaspromneft, nije spremna da lako prepusti stratešku imovinu koju poseduje širom sveta. Istorija pregovora u sličnim situacijama pokazuje da oni mogu da se odužu mesecima ili čak godinama, a da njihov tok može da promeni pravac pod uticajem spoljnih faktora. Analitičar Željko Marković smatra da je ambiciozan plan da se ugovor potpiše do kraja marta “realan, ali nategnut”. Proces prodaje akcija velike energetske kompanije pod sankcijama podrazumeva rešavanje mnoštva tehničkih, pravnih i finansijskih pitanja, uključujući procenu vrednosti, uslove transakcije i garancije za buduće poslovanje. Sve to čini da se pregovori ne mogu završiti za “dan ili dva”, već zahtevaju pažljivo i strateški vođeno pregovaranje.

Uticaj sankcija na poslovanje NIS-a i regionalni kontekst

Više od godinu dana pod snažnim uticajem međunarodnih sankcija, NIS je doživeo značajne operativne i finansijske potrese. Kako objašnjava Željko Marković, najveći uticaj sankcija osetio se u poslednjem kvartalu prethodne godine, kada je rafinerija privremeno zaustavila rad, što je doprinelo tome da kompanija završi godinu sa negativnim rezultatom. Sankcije su uslovile i prinudno formiranje većih zaliha sirove nafte, što predstavlja značajno finansijsko opterećenje zbog zamrznutih sredstava i osetljivosti na promene cena na svetskom tržištu. Osim toga, kompanija je doživela i gubitak dela tržišta, jer su veliki kupci, u interesu osiguranja sigurnosti snabdevanja, počeli da traže alternativne dobavljače. Ovi faktori zajedno su ostavili dubok trag na zdravstvenu poslovnog modela NIS-a, posebno u sektoru Petrohemije, koja je takođe beležila gubitke.

Regionalna energetska nestabilnost i evropski pritisci

Pitanje budućnosti NIS-a ne odvija se u vakuumu, već u središtu šire regionalne energetske nestabilnosti. Situaciju dodatno komplikuju poremećaji u snabdevanju kroz naftovod “Družba”, koji utiče na Slovačku i Mađarsku, zemlje koje, kao i Srbija, teže da obezbede stabilne isporuke nafte. Ova blokada ili smanjenje protoka predstavlja destabilišući faktor za čitav centralnoevropski region. Kako naglašava Marković, ako veliki igrači poput mađarskog MOL-a budu primorani da se okrenu skupljim alternativnim izvorima snabdevanja ili morskim putevima, to će neizbežno uticati na cene naftnih derivata i u susednim zemljama, uključujući i Srbiju. Ovaj regionalni kontekst je usko isprepleten sa evropskom politikom, gde različita tumačenja sankcionih paketa i aktivna uključenost Evropske komisije dodaju još jedan sloj složenosti u rešavanje energetskih pitanja.

Energetska bezbednost: Dugoročni izazovi za Srbiju

Iznad svih trenutnih pregovaračkih manevara i rokova, najistaknutiji izazov za Srbiju ostaje osiguranje dugoročne energetske bezbednosti. Strahinja Obrenović jasno ističe da je ovo “ključna reč” u celoj priči. Trenutno, zalihe naftnih derivata u zemlji su na adekvatnom nivou, što produženje licence i osigurava u kratkom roku. Međutim, država se suočava sa potrebom za strateškim, dugoročnim planiranjem koje prevazilazi okvire pojedinačnih korporativnih transakcija. Ovo je posebno važno s obzirom na to da se Srbiji, pored pitanja nafte, približavaju i ključni rokovi u vezi sa snabdevanjem prirodnim gasom i obavezama u okviru energetske tranzicije. Energetska bezbednost danas podrazumeva ne samo obezbeđenje dovoljnih količina goriva, već i diverzifikaciju izvora, razvoj infrastrukture i kreiranje otpornog sistema sposobnog da apsorbuje šokove sa globalnog tržišta.

Globalni trendovi i “savršena oluja” faktora

Scenario u kome se nalazi NIS i srpsko energetsko tržište deo je šire globalne slike koju Obrenović opisuje kao “savršenu oluju” faktora. Na globalnom nivou, rast potražnje za naftom, naročito iz zemlja u razvoju, kombinuje se sa perzistentnim geopolitičkim tenzijama na Bliskom istoku i u istočnoj Evropi. Istovremeno, svet je u toku složenog procesa energetske tranzicije ka obnovljivim izvorima, ali, kako Obrenović ističe, obnovljivi izvori još nisu dostigli kapacitet da u potpunosti zamene fosilna goriva u globalnom energetskom miksu. Cilj Evropske unije da postane klimatski neutralna do 2050. godine jeste ambiciozan, ali njegova realizacija direktno zavisi od geopolitičkih okolnosti, tehnološkog napretka i ekonomske konkurentnosti pojedinačnih zemalja. Srbija se, stoga, nalazi na raskrsnici gde se ukrštaju lokalni ekonomski interesi, regionalni bezbednosni izazovi i globalni trendovi dekarbonizacije.

Šta očekivati nakon 24. marta?

Ključni datum koji kruži u javnosti je 24. mart, rok do koga bi pregovori o vlasništvu nad NIS-om trebalo da budu formalno zaključeni. Međutim, oba eksperta ostavljaju prostor za različite ishode. Željko Marković ne isključuje mogućnost još jednog produženja, kako licence za rad, tako i roka za pregovore, pod uslovom da američka strana (OFAK) vidi “konkretan progres” u dijalogu. Ovakva produženja su uobičajena praksa u složenim međunarodnim transakcijama, naročito kada su u pitanju strateški resursi pod uticajem sankcija. S druge strane, produžavanje američkih sankcija Rusiji za još godinu dana, koje je nedavno najavljeno, šalje jasan signal svim učesnicima u procesu. Ta poruka, kako Marković tumači, je da Vašington nema nameru da popusti u svom pristupu, i da će svi akteri morati da pokažu ozbiljne rezultate i dalje poslovne odluke usmeriti ka dugoročnoj stabilnosti u skladu sa međunarodnim pravilima.

Period koji predstoji Srbiji u energetskom sektoru je period fundamentalnih izazova i odluka. Transformacija vlasništva nad NIS-om je samo jedna, iako izuzetno važna, karika u lancu. Kako poručuje Strahinja Obrenović, “ono što se sada odlučuje imaće posledice u godinama koje dolaze”. Formulisanje koherentne energetske politike koja će istovremeno obezbediti sigurnost snabdevanja po prihvatljivim cenama, ispuniti međunarodne obaveze u vezi sa klimom i očuvati ekonomski suverenitet zahtevaće izuzetnu veštinu, stručnost i stratešku viziju od strane svih relevantnih institucija. Ishod pregovora oko NIS-a biće jasan indikator u kom smeru Srbija želi da krene na tom složenom putu.