Promene u penzionim pravilima u Srbiji: Novi uslovi, prevremeno penzionisanje i digitalizacija Fonda PIO

Promene u penzionim pravilima u Srbiji

Prosečna starosna penzija u Srbiji oktobra 2025. godine iznosila je 50.686 dinara, a ukupan broj korisnika penzija Fonda PIO premašio je 1,65 miliona. Iza ovih brojki krije se dinamičan proces reformi koji direktno utiče na životne planove stotina hiljada građana. Najnovije vesti potvrđuju da se granica za penzionisanje sistematski pomera, prateći demografske trendove i ekonomski kontekst, što predstavlja ključnu temu za svakog zaposlenog ili osobu koja planira svoju budućnost. Ovaj proces nije izolovan, već deo dugoročne strategije koja teži održivosti penzionog sistema u uslovima starenja stanovništva i promena na tržištu rada.

Novi uslovi za starosnu penziju: Put ka izjednačavanju polova

Prema saopštenjima Fonda PIO za Euronews Srbija, ključna promena tiče se uslova za starosnu penziju za žene. U 2026. godini, žene će moći da ostvare pravo na starosnu penziju sa navršenih 64 godine života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Za muškarce uslovi ostaju nepromenjeni: 65 godina života i isti minimum od 15 godina osiguranja. Međutim, ovo nije konačna tačka. U skladu sa Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju (PIO), uslovi za žene će se pomerati za po dva meseca svake godine. Ovaj postepeni pomak ima za cilj da do 2032. godine u potpunosti izjednači uslove za odlazak u starosnu penziju za oba pola. To znači da će od 2032. i žene i muškarci morati da ispune isti kriterijum: 65 godina života i 15 godina staža osiguranja. Ovakav pristup omogućava prilagođavanje bez naglih socijalnih potresa, dajući zaposlenima dovoljno vremena da revidiraju svoje lične finansijske planove.

Retrospektiva i konkretni rokovi za žene

Da bismo bolje razumeli pravac kretanja, korisno je pogledati unazad. U 2025. godini, uslov za žene bio je 63 godine i 10 meseci života. Stoga, pomak na 64 godine u 2026. predstavlja logičan nastavak procesa. Planirani kalendar za naredne godine je jasan: u 2027. godini uslov za žene biće 64 godine i dva meseca, a zatim će se nastaviti sa porastom. Važno je napomenuti da su zaposlene koje su želele da iskoriste povoljnije uslove iz 2025. godine morale da raskinu radni odnos i podnesu zahtev upravo te godine. Ovo naglašava značaj pažljivog praćenja zvaničnih rokova i promena u zakonodavstvu, jer odluke o penziji imaju dugoročne i često nepovratne posledice po pojedinca.

Alternativni put: Penzija sa 45 godina staža osiguranja

Pored osnovnog puta do starosne penzije, zakon predviđa i jednu značajnu alternativu koja je nezavisna od pola i konkretne životne dobi. Bez obzira na godine života, osiguranici oba pola mogu ostvariti pravo na starosnu penziju ako imaju 45 godina osiguranja. Ova opcija je posebno relevantna za one koji su počeli da rade veoma mladi, često neposredno nakon završetka školovanja. Ona predstavlja socijalni mehanizam koji priznaje dugogodišnji radni doprinos. Međutim, postizanje 45 godina staža u današnje vreme, kada su karijerni putevi fleksibilniji i često uključuju periode školovanja, prekvalifikacije ili neformalnog rada, predstavlja značajan izazov. Ova mogućnost ipak ostaje ključna komponenta sistema, nudeći određeni stepen izbora pojedincima sa izuzetno dugom i kontinuiranom radnom biografijom.

Prevremeno penzionisanje: Isti uslovi za sve, uz određenu cenu

Još jedna ključna oblast gde je izvršeno izjednačavanje je institut prevremene starosne penzije. Od 2024. godine, uslovi za njeno ostvarivanje su potpuno isti i za muškarce i za žene: potrebno je navršiti 60 godina života i imati 40 godina staža osiguranja. Ova mera ukida ranije postojeće razlike i uvodi jedinstveni standard. Međutim, odluka za prevremeno penzionisanje nosi finansijsku kaznu. Penzijski fond podseća da se u slučaju prevremene starosne penzije, iznos mesečne isplate trajno umanjuje za 0,34 procenta za svaki mesec koji nedostaje do navršenih godina života propisanih za redovnu starosnu penziju. Maksimalno umanjenje može da iznosi do 20,4 odsto. Ovakav mehanizam ima dvostruku svrhu: diskontuje troškove za sistem koji duže isplaćuje penziju, ali i podstiče osiguranike da razmotre da li je raniji odlazak u penziju vredan trajno nižih prihoda.

Rastuća popularnost prevremenog odlaska

Podaci Fonda PIO jasno pokazuju rastući trend ka prevremenom penzionisanju. Dok je u 2023. godini pravo na prevremenu starosnu penziju ostvarilo 4.758 novih korisnika, taj broj je u 2024. porastao na 5.520. Ovaj rast može se tumačiti na više načina. Sa jedne strane, može da ukazuje na povećanu svesnost osiguranika o ovoj mogućnosti. Sa druge strane, može biti refleks ekonomski težih vremena ili zdravstvenog stanja radne populacije koja je na pragu penzije. Svakako, ova statistika govori o značajnoj potražnji za ovom opcijom, što postavlja i pitanje dugoročne održivosti sistema ako se ovaj trend nastavi u usponu. Fond PIO mora da balansira između poštovanja zakonskih prava osiguranika i obezbeđivanja finansijske stabilnosti celokupnog penzionog sistema za buduće generacije.

Efikasnost sistema: Rokovi za rešenja i digitalizacija kao rešenje

Jedno od najčešćih pitanja i pritužbi budućih penzionera tiče se dužine čekanja na konačno rešenje o dodeli penzije. Zakonski rok za donošenje takvog rešenja iznosi do 60 dana. Prema tvrdnjama Fonda PIO, čak 90,3 odsto zahteva se rešava upravo u ovom roku. Međutim, postupak se može značajno produžiti ako nedostaju podaci za sve periode osiguranja pojedinca, što je čest slučaj kod osoba koje su radile na različitim poslovima, u različitim firmama ili imaju periode rada u inostranstvu. U takvim situacijama, postupak se produžava sve dok se ne obezbede svi potrebni podaci, što može da traje i po nekoliko meseci. Ova nesigurnost predstavlja značajan stres za građane koji čekaju da im bude odobrena jedina redovna primanja u narednom periodu života.

U cilju suzbijanja ovih problema i ubrzavanja celokupne administrativne procedure, Fond PIO je pokrenuo ambiciozan proces digitalizacije. Kao što su i sami naveli, 27. novembra prošle godine počeo je sa radom novi program u osnovnoj delatnosti, odnosno nova aplikacija matične evidencije osiguranika. Ovaj softver nije samo tehnička nadogradnja; on predstavlja temeljnu transformaciju poslovnih procesa. Očekuje se da će on ne samo ubrzati donošenje rešenja, već i poboljšati efikasnost u svim ostalim delatnostima Fonda, od evidencije do isplata. Digitalizacija je ključna za modernizaciju javne uprave i smanjenje birokratskih prepreka koje otežavaju život građanima.

E-usluge Fonda PIO: Kontrola i transparentnost u rukama osiguranika

Digitalizacija nije vidljiva samo „iza kulisa“. Fond PIO je građanima već omogućio da direktno koriste niz elektronskih servisa preko svog sajta, što predstavlja revoluciju u odnosu osiguranika i institucije. Ovi servisi omogućavaju osiguranicima da u bilo kom trenutku izvrše detaljan uvid u svoje podatke koji se nalaze u bazi matične evidencije Fonda. Ova transparentnost je od vitalnog značaja, jer pojedinci mogu da provere tačnost evidentiranih perioda osiguranja i doprinosa, što je osnova za budući izračun penzije. Još jedna ključna funkcija je mogućnost dobijanja prediktivnog iznosa visine penzije. Ovaj simulator omogućava da se, na osnovu trenutnih podataka, dobije procena buduće mesečne isplate, što je nezaobilazan alat za lično finansijsko planiranje.

Pored toga, osiguranici mogu da podnose zahteve za ostvarivanje prava direktno preko e-Šaltera, izbegavajući fizičke posete uredima i čekanje u redovima. Nakon podnošenja zahteva, mogu da koriste elektronske servise za praćenje kretanja svog predmeta kroz administrativni sistem, u realnom vremenu. Ovaj nivo interakcije i kontrole koji je stavljen u ruke korisnika ne samo da povećava udobnost, već i gradi poverenje u sistem. Kada građani imaju direktan uvid u proces i svoje podatke, smanjuje se prostor za zabunu i nesigurnost, a povećava se odgovornost samog Fonda. Ovaj pravac razvoja je ključan za izgradnju moderne, korisnički orijentisane javne službe koja efikasno služi potrebama starejuće populacije.