Šta donosi produženje operativne licence NIS-u
U svetlu nedavnog produženja operativne licence NIS-u do 24. marta, srpsko energetsko tržište nalazi se na prekretnici čiji ishodi će direktno uticati na svakodnevni život građana i privrednu stabilnost zemlje. Ekonomista Bojan Stanić dao je detaljnu analizu trenutne situacije, naglasivši da se u roku od dve nedelje može očekivati ponovno pokretanje prerade sirove nafte u rafineriji u Pančevu. Ovaj potez nije samo tehnička odluka već snažan geopolitički signal koji ukazuje na složene pregovore u pozadini, a koji se tiču budućnosti jedne od strateški najvažnijih kompanija u regionu.
Strateški značaj rafinerije u Pančevu i snabdevanje sirovom naftom
Rafinerija u Pančevu predstavlja srce srpske energetske infrastrukture, sa kapacitetom za preradu koja zadovoljava značajan deo domaće potrebe za naftnim derivatima. Prekid njenog rada, iako privremen, istakao je koliko je Srbija osetljiva na promene u globalnim snabdevačkim lancima i političkim odlukama. Prema rečima Bojana Stanića, ključni uslov za normalizaciju je kontinuirano snabdevanje sirovom naftom, za koje se najizglednijim smatra put preko Jadranskog naftovoda (JANAF). Obezbeđivanje ovog toka nije samo logistički zadatak već i diplomatski, jer uključuje saradnju sa susednim zemljama i poštovanje međunarodnih sankcionih režima. Uspeh ovog plana direktno bi uticao na cene goriva na pumpama i osigurao stabilnost snabdevanja u srednjoročnom periodu.
Povratak platnih kartica na NIS pumpama kao pokazatelj normalizacije
Jedan od najvidljivijih signala za potrošače da se situacija normalizuje biće ponovna upotreba platnih kartica na pumpama NIS-a. Ovaj, na prvi pogled, tehnički detalj zapravo je važan ekonomski indikator. Onemogućavanje plaćanja karticama nije bila samo operativna smetnja; to je bio znak finansijske nesigurnosti i prekida u ključnim sistemima koji upravljaju distribucijom. Kako Stanić ističe, obnova ove funkcije omogućila bi NIS-u da povrati izgubljeno tržišno učešće i povrati poverenje potrošača. Za običnog građanina, mogućnost plaćanja karticom predstavlja pogodnost, ali i sigurnost da je sistem funkcionisanja kompanije u potpunosti obnovljen i stabilan.
Scenariji za budućnost: od prodaje do strateških rezervi
Bojan Stanić razmatra dva osnovna scenarija za period nakon 24. marta. Optimistički, koji se trenutno čini verovatnijim, podrazumeva finalizaciju dogovora o prodaji ruskog udela u NIS-u mađarskom energetskom gigantu MOL. Produženje licence Američkog Ministarstva finansija (OFAC) ukazuje na to da su pregovori u završnoj fazi i da je postignut značajan napredak. Međutim, postoji i alternativni, rezervni plan. Ukoliko bi, protiv svih očekivanja, dogovor propao ili došli do novih komplikacija, Srbija mora imati spremno rešenje.
Popunjavanje naftnih rezervi kao strateška odbrana
U tom kontekstu, Stanić naglašava apsolutnu neophodnost popunjavanja državnih strateških rezervi nafte i naftnih derivata. Ove rezerve predstavljaju bufer koji bi državi omogućio da održi snabdevanje tržišta u slučaju potpunog prekida rada domaće rafinerije ili ozbiljnih smetnji u uvozu. Planska akcija popunjavanja rezervi nije pokazatelj očaja, već racionalne i odgovorne privredne politike koja anticipira rizike i štiti nacionalne interese. Obezbeđivanje dovoljnih zaliha osiguralo bi kontinuitet u snabdevanju benzinom, dizelom i drugim ključnim proizvodima tokom prelaznog perioda, sprečavajući paniku i nestašice.
| Ključni faktor | Trenutni status | Očekivani uticaj |
|---|---|---|
| Operativna licenca OFAC-a | Produžena do 24. marta 2024. | Omogućava nastavak pregovora o prodaji i rada rafinerije. |
| Snabdevanje preko JANAF-a | U fazi pregovora / čeka se potvrda. | Ključno za pokretanje prerade u Pančevu i stabilnost cena. |
| Pregovori o prodaji MOL-u | U naprednoj fazi, prema izjavama. | Dugoročno rešenje za vlasničku strukturu i stabilnost NIS-a. |
| Državne naftne rezerve | Potrebno hitno popunjavanje (prema analizi). | Bezbednosni bufer u slučaju najlošijeg scenarija. |
Geopolitička pozadina: uloga SAD i potencijalni kupci
Kako Stanić objašnjava, sama činjenica da je OFAC dodelio produženje licence je snažan geopolitički signal. To suštinski znači da se Sjedinjene Države slažu sa pravcem pregovora, odnosno sa potencijalnim kupcem – u ovom slučaju mađarskim MOL-om. Međutim, ova saglasnost nije bezuslovna. Američka strana zadržava pravo da pregleda konačni kupoprodajni ugovor i da, ukoliko u njemu pronađe elemente koji su u suprotnosti sa njihovom politikom sankcija ili nacionalnim interesima, ponovo interveniše. Ova “uslovna” podrška stvara dinamičan i nesiguran ambijent u kojem svaka klauzula ugovora mora biti pažljivo osmišljena.
Zašto je MOL primarni kandidat i kakve su alternative?
Iako Stanić napominje da nije zvanično potvrđeno da je MOL jedini kandidat, svi indikatori upućuju na njegovu primarnu ulogu. Mađarska kompanija već ima značajno prisustvo u regionu, što obezbeđuje sinergije i operativno znanje. Njihovo preuzimanje ruskog udela osiguralo bi kontinuitet poslovanja i verovatno lakši pristup evropskim tržištima i finansijskim institucijama. Ipak, postoji mogućnost da se pojave i drugi igrači, naročito ako pregovori zakasne ili dođu do promene okolnosti. Svako odlaganje, međutim, produžava period nesigurnosti za NIS, njegove zaposlene i celokupno srpsko energetsko tržište.
Očekivanja i rizici u narednim nedeljama
Nakon produženja licence, fokus se pomera na praktičnu implementaciju. Ključni događaj koji će pratiti cela javnost je ponovno pokretanje rafinerije u Pančevu. Uspešno primanje prve isporuke sirove nafte i početak prerade biće neosporni dokaz da se stvari kreću u pozitivnom smeru. Paralelno sa tim, očekuje se intenziviranje pregovora oko konačnog teksta ugovora o prodaji. Svaka informacija koja će izaći iz ovih pregovora biće pažljivo analizirana, jer će uticati ne samo na vrednost dogovora već i na buduće uslove poslovanja kompanije pod novim vlasnikom.
Najveći rizik, kako je Stanić ukazao, leži u potencijalnim komplikacijama u poslednjem trenutku. Ruska strana mogla bi postaviti nove uslove, MOL bi mogao da zahteva izmene, a američki regulatori da iznesu zamerke na već dogovoreni tekst. Ova “igra na ivici” zahteva izuzetnu diplomatsku veštinu i spremnost svih strana na kompromis. Konačna odluka OFAC-a, koja će uslediti nakon pregleda ugovora, biće trenutak istine koji će definisati energetsku budućnost Srbije za narednu dekadu. Sposobnost domaćih institucija da upravljaju ovim procesom i osiguraju najbolji ishod za nacionalnu privredu biće test njihove efikasnosti i strateškog viđenja.
