Javne nabavke u Srbiji: Slučaj “Duboko” i pitanje ekonomičnosti javnih sredstava
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u Srbiji postoji preko 3.500 legalnih i ilegalnih deponija, što predstavlja jedan od najvećih ekoloških izazova države. Usred ove borbe za zaštitu životne sredine, postupak javne nabavke mobilnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda od strane Javnog komunalnog preduzeća Regionalni centar za upravljanje otpadom “Duboko” iz Užica postao je simbol potencijalnog neekonomičnog trošenja budžetskih sredstava. Iako je Kancelarija za javne nabavke sprovela monitoring trajanja četiri meseca, nije uspela da utvrdi da li je naručilac postupio u skladu sa članom 29. Zakona o javnim nabavkama, što otvara brojna pitanja o transparentnosti i odgovornosti u upravljanju javnim finansijama.
Detalji sporne nabavke i reakcija Kancelarije
Udruženje građana “Da (Ne) dišemo Duboko” je 7. avgusta 2025. godine uputilo predstavku Kancelariji za javne nabavke, ukazujući na moguće nezakonito postupanje prilikom sprovođenja javne nabavke “Iznajmljivanje mobilnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda”. Ključni problem je bio značajno odstupanje u ceni: procenjena vrednost postrojenja iznosila je 8.000.000 dinara, dok je ugovor dodeljen u iznosu od 18.975.000 dinara, što predstavlja porast od preko 137%. Kancelarija je, nakon detaljnog razmatranja, zatražila od JKP RCUO “Duboko” da dostavi obrazloženje o načinu određivanja procenjene vrednosti i da li je prilikom stručne ocene imao u vidu načelo ekonomičnosti iz člana 6. Zakona o javnim nabavkama.
Obrazloženje naručioca i zakonske kontradikcije
JKP RCUO “Duboko” je u svom izjašnjenju naveo da je ugovor dodeljen na osnovu člana 146. stav 2. Zakona o javnim nabavkama, imajući u vidu da je reč o jedinoj podnetoj ponudi. Kao opravdanje su istakli da je realizacija ugovora od značaja za postupanje po rešenju Ministarstva zaštite životne sredine koje nalaže rekultivaciju i sanaciju deponije, te za dalji nastavak rada preduzeća ka ispunjavanju uslova za dobijanje dozvole za rad pretovarne stanice. Međutim, Kancelarija je ukazivala da dokumentacija koju je naručilac dostavio ne sadrži podatke o cenama predmeta nabavke koji su potencijalni ponuđači ponudili u fazi ispitivanja tržišta, a koje moraju biti validne u vreme pokretanja postupka, što je suštinski uslov člana 29. stav 1. Zakona.
Problematika ispitivanja tržišta i procenjene vrednosti
Jedan od najkontroverznijih aspekata ovog slučaja je način na koji je JKP RCUO “Duboko” sproveo ispitivanje tržišta. Naručilac je naveo da je pre pokretanja postupka sproveo ispitivanje zasnovano na prezentacijama u firmi održanim u prethodne dve godine, tvrdeći da je od tada do sprovođenja javne nabavke došlo do značajnih promena na tržištu koje su uticale na porast cena. Međutim, Kancelarija je konstatovala da odredbama Zakona o javnim nabavkama propisano je da procenjena vrednost mora da bude validna u vreme pokretanja postupka, a ne da se zasniva na podacima starim dve godine. Ovaj nedostatak ažuriranih podataka predstavlja ključni propust u postupku.
| Element postupka | Propisano Zakonom | Činjenično stanje u slučaju “Duboko” |
|---|---|---|
| Procenjena vrednost | Mora biti objektivna i validna u vreme pokretanja postupka (Član 29. stav 1. ZJN) | Zasnovana na podacima starim dve godine; značajno niža od konačne cene |
| Ispitivanje tržišta | Mora uključiti proveru cene, kvaliteta, garancije, održavanja (Član 29. stav 1. ZJN) | Nema podataka o cenama iz faze ispitivanja; zasnovano na prezentacijama |
| Načelo ekonomičnosti | Obavezujuće načelo (Član 6. ZJN) | Ugovor dodeljen po ceni 137% višoj od procenjene vrednosti |
| Dodela ugovora jedinoj ponudi | Dozvoljeno pod uslovom da je ponuda prihvatljiva (Član 146. stav 2. ZJN) | Ponuda prihvaćena uprkos značajnom odstupanju u ceni |
Pravni okvir i ograničenja Kancelarije za javne nabavke
Kancelarija za javne nabavke u svom dopisu je napomenula ključno ograničenje u svom delovanju: odredbama Zakona o javnim nabavkama nije propisana prekršajna odgovornost za naručioca ukoliko procenjenu vrednost javne nabavke ne utvrdi na način propisan zakonom. Ova pravna praznina omogućava naručiocima da, u nekim slučajevima, izbegnu konkretne posledice za nepoštovanje procedura. Iako Kancelarija ima moć da sprovodi monitoring i da ukazuje na nepravilnosti, njena ovlašćenja su uglavnom savetodavne i kontrolne prirode, bez direktnih kaznenih mera prema naručiocima koji ne poštuju načelo ekonomičnosti ili procedure određivanja procenjene vrednosti.
Šire implikacije na upravljanje otpadom i zaštitu životne sredine
Ovaj slučaj prevazilazi pitanje same javne nabavke i ukazuje na sistemske probleme u upravljanju otpadom u Srbiji. JKP RCUO “Duboko” je naveo da mu je postrojenje potrebno za ispunjavanje uslova za dobijanje dozvole za rad pretovarne stanice, što je deo šireg konteksta sanacije deponije. Međutim, Udruženje “Da (Ne) dišemo Duboko” je već ranije dokazivalo da postavljeno postrojenje nije svrsishodno i da ne pomaže efikasnoj sanaciji deponije niti Turskog potoka. Ovo postavlja pitanje da li su javna sredstva zaista usmerena ka rešavanju ekoloških problema ili služe drugim, manje transparentnim interesima.
Transparentnost i učešće javnosti u javnim nabavkama
Slučaj “Duboko” istakao je značaj aktivnog učešća građanskog društva i nevladinih organizacija u nadzoru nad javnim nabavkama. Udruženje građana je, prateći službene glasnike i portale, identifikovalo potencijalnu nepravilnost i pokrenulo formalni postupak. Ovaj mehanizam građanskog nadzora predstavlja ključni doprinos otpornosti sistema, posebno u kontekstu gde institucionalni mehanizmi kontrole imaju ograničenja. Međutim, efikasnost ovog nadzora zavisi od spremnosti institucija da reaguju na ukazivanje na nepravilnosti i da obezbede sankcije za njihovo ponavljanje.
Potreba za reformom sistema javnih nabavki u Srbiji
Dugotrajni monitoring i nemogućnost Kancelarije za javne nabavke da definitivno utvrdi zakonitost postupka ukazuju na potrebu za sistemskim reformama. Ove reforme bi trebalo da se fokusiraju na jačanje ovlašćenja kontrolnih tela, uvođenje konkretnijih sankcija za nepoštovanje načela ekonomičnosti, obaveznu upotrebu ažuriranih tržišnih analiza i veću transparentnost u celokupnom procesu. Javne nabavke predstavljaju značajan deo javnih rashoda, a njihova efikasnost direktno utiče na kvalitet javnih usluga i ekonomski razvoj zemlje.
Ekonomski i socijalni aspekti neekonomičnih javnih nabavki
Kada javna nabavka bude sprovedena po ceni značajno višoj od realne tržišne vrednosti, posledice su višestruke. Direktno, dolazi do neopravdanog trošenja budžetskih sredstava koja bi mogla biti usmerena ka drugim javnim potrebama, kao što su zdravstvenstvo, obrazovanje ili infrastruktura. Indirektno, ovakve prakse podrivaju poverenje građana u institucije, otežavaju konkurentnost na tržištu jer diskriminišu poštene ponuđače i mogu stvoriti presedan za slične postupke u budućnosti. U slučaju ekoloških projekata, kao što je sanacija deponije, neekonomično trošenje sredstava može dovesti do nepotpune realizacije projekta i produžene štete po životnu sredinu.
