Planinarski savez Srbije nagradio najbolje u 2025. godini: Istorijski uspesi i rekordi srpskih planinara

Planinarski savez Srbije nagradio najbolje u 2025. godini: Istorijski uspesi i rekordi srpskih planinara

U velikoj sali Sportskog centra Šumice, 14. decembra 2025. godine, Planinarski savez Srbije (PSS) obeležio je Međunarodni dan planina svečanom dodelom priznanja. Ova manifestacija nije bila samo formalnost, već monumentalni presek jedne izuzetno uspešne godine za srpsko planinarstvo, godine u kojoj su postavljeni istorijski rekordi i ostvareni podvizi koji će ostati upamćeni. Preko 1.500 aktivnih planinara i desetine klubova širom zemlje svojim angažmanom su pisali nove stranice srpske sportske istorije na najvišim svetskim vrhovima i domaćim stazama.

Istorijski trenutak srpskog alpinizma: Prva srpska naveza na severnoj strani Ajgera

Godinu 2025. u alpinizmu obeležio je podvig koji će ostati zabeležen zlatnim slovima. Nacionalni alpinistički tim Planinarskog saveza Srbije, u sastavu Igor Milošev, Miloš Milanović, Nikola Đurić i Dušan Starinac, postao je prva srpska naveza u istoriji koja je uspešno savladala legendarnu severnu stranu Ajgera (3.970 m) smerom „1938″. Ova ruta, koja nosi naziv po godini prvog uspona, smatra se jednom od najzahtevnijih i najopasnijih u Alpima, pravim testom za najviši nivo tehničke spreme, fizičke izdržljivosti i psihičke stabilnosti. Uspeh ove ekipe nije slučajan; on je plod godina sistematskog rada, strogih selekcija i intenzivnih priprema na domaćim stenama, od Fruške gore do stenovitih padina Kopaonika. Selektor tima, iskusni Predrag Zagorac, koji je i sam dobio priznanje za najboljeg selektora, istakao je da je ovaj uspon kulminacija višegodišnjeg projekta koji je imao za cilj da srpske alpiniste vrati na najprestižnije svetske ivice.

Visokogorski rekordi: Od Everesta do Daulagirija

Dok su se alpinisti borili sa alpskim ledenim zidovima, srpski visokogorci su pisali sopstvenu istoriju na Himalajima. Aleksandar Milosavljević iz Beograda uspeo je da se popne na najviši vrh sveta, Mont Everest (8.848 m), potvrđujući da srpski planinari imaju mesto među svetskom elitom. Međutim, možda još impresivniji je podviga Dragana Čelikovića iz Niša, koji je postao prvi Srbin koji je stao na vrh Daulagirija (8.167 m), sedmog najvišeg planinskog vrha na svetu, poznatog po izuzetno teškim uslovima i nepredvidivim vremenskim prilikama. Ovi pojedinačni uspesi govore o rastućoj tehničkoj spremi, boljoj logističkoj podršci i dubljem razumevanju visokogorske medicine i aklimatizacije kod naših planinara.

Žene u srpskom visokogorstvu: Probijanje novih visina

Posebnu dimenziju uspeha 2025. godine donele su srpske planinarke, koje su dramatično proširile granice onoga što se smatralo mogućim. Daliborka Milićević i Dušica Jovanović izvršile su prvi ženski uspon iz Srbije na vrh od preko 7.000 metara, Himlung (7.126 m). Istovremeno, Marija Sekulović postavila je još jedan značajan miljeston kao prva žena iz Srbije na vrhu Ama Dablam (6.812 m), jedne od najfotogeničnijih, ali i tehnički zahtevnih planina na svetu. Ovi uspesi nisu samo sportski rezultati; oni predstavljaju snažan sociološki i kulturni presedan, inspirišući nove generacije devojaka i žena da se okrenu planinarstvu i visokogorstvu, radeći na jačanju celokupne zajednice. Njihovi usponi pokazuju da su serije, marketing i sponzorstva ključni za dalji razvoj ovih disciplina.

Dominacija u planinskom trčanju i trekingu: Od Bajine Bašte do svetskih trka

Dok su se visokogorski podvizi odvijali hiljadama kilometara daleko, na domaćem tlu srpski trkači i trekeri su takođe beležili izuzetne rezultate. Nacionalnu seriju u planinskom trčanju ponovo su dominirali iskusni takmičari: Slavko Panić odbranio je titulu u muškoj konkurenciji, dok je Ljiljana Krasić iz Niša potvrdila da je jedna od najapsolutnijih takmičarki u regionu. Njen uspeh je posebno zapažen jer je, pored nacionalne titule, na 24. Svetskom masters prvenstvu u planinskom trčanju osvojila srebrnu medalju u generalnom plasmanu i zlato u svojoj starosnoj kategoriji (50+). Paralelno, u Treking i trejl ligi Srbije, Slađan Stošić i Sanja Stanimirović pokazali su najveću konzistentnost tokom cele sezone. Ekipno, klubovi kao što su PK „Tara” iz Bajine Bašte i PSK „Mosor” iz Niša pokazali su dubinu i kvalitet svog rada, osvajajući prva mesta u ekipnim plasmanima, što ukazuje na dobro organizovane klubove sa brojnim kvalitetnim takmičarima.

Sportsko penjanje i orijentacija: Mladost i preciznost

U disciplinama koje zahtevaju preciznu tehniku i brzo donošenje odluka, srpski sportisti su takođe blistali. U sportskom penjanju na prirodnim stenama, državne prvake poneli su iskusni Staša Gejo i Miloš Dimić, dok su se u mlađim kategorijama istakli Vuk Marković i Jana Bojanić, pokazujući da postoji jak izvor mladih talenata. Sasvim drugačiji, ali podjednako zahtevan svet planinarske orijentacije dominirao je klub „Čelik” iz Smedereva. Jelena Stanković i Saša Nikolić proglašeni su za najbolje sportiste, a njihov klub je osvojio prvo mesto u generalnom plasmanu Lige Srbije u svim kategorijama – seniorskoj, juniorskoj, pionirskoj i veteranskoj. Ovaj fenomenalan uspeh jednog kluba ukazuje na izuzetno kvalitetan rad sa mlađim kategorijama i dugoročnu strategiju razvoja, što je zasluga i selektora Dragana Pavlovića, nagrađenog za osvojenu titulu na Balkanskom prvenstvu.

Klubovi kao stubovi zajednice: Aktivnost i organizacija

Svaki veliki individualni uspeh ima svoje korene u radu kolektiva. Planinarski savez Srbije je nagradom za najaktivnije klubove u disciplinama planinarenje i pešačenje (OPO) istakao one organizacije koje su bile okosnica masovnog planinarstva tokom godine. PSK „Pobeda” iz Beograda, PK „Javorak” iz Paraćina i PSK „Žeželj” iz Kragujevca organizovali su najveći broj akcija iz kalendara PSS, omogućavajući stotinama ljudi da bezbedno i organizovano uživaju u prirodi. Slično tome, za doprinos najvećoj godišnjoj akciji „Dan pešačenja”, nagrađeni su klubovi iz Beograda, Subotice, Zrenjanina i ponovo Beograd, čime je istaknuta nacionalna dimenzija ove manifestacije koja okuplja hiljade ljudi širom Srbije. Ovi klubovi nisu samo sportska društva; oni su socijalni habovi, ekološke inicijative i čuvari planinarske etike i tradicije.

Selektori, sudije i izdavaštvo: Nevidljivi heroji iza uspeha

Iza svakog nagrađenog sportiste stoji tim stručnjaka čiji rad često ostaje u senci. Pored selektora Zagorca i Pavlovića, Planinarski savez Srbije je priznao i rad sudija i delegata, ključnih figura za održavanje fer takmičenja i bezbednosti na svim događajima. Jelena Stojiljković proglašena je za najboljeg sudiju, a Duško Vlajković za najboljeg delegata u 2025. godini. Njihov rad osigurava da se pravila poštuju, da su takmičenja bezbedna i da se rezultati vode precizno. Posebnu kategoriju čini izdavačka delatnost, gde je Nemanja Čizmić nagrađen za knjigu „Penjački vodič za Srbiju”. Ovakva dela su od vitalnog značaja za edukaciju novih generacija, dokumentovanje ruta i promovisanje odgovornog pristupa planinarstvu, čime se gradi trajno nasleđe koje će nadživeti pojedinačne rekorde.

Dodela priznanja Planinarskog saveza Srbije za 2025. godinu nije bila samo rezime prošle sezone, već i jasna slika dinamičnog razvoja srpskog planinarstva u svim njegovim disciplinama. Od istorijskih alpinističkih podviga na svetskim ikonama do svetskih titula u trčanju i dominacije u orijentaciji, srpski planinari su pokazali da su tehnika, izdržljivost i duh zajednice njihove glavne odlike. Uspesi pojedinaca poput Aleksandra Milosavljevića na Everestu ili Ljiljane Krasić na svetskim prvenstvima nestaju bez podrške klubova kao što su „Mosor”, „Pobeda” ili „Čelik”, koji obezbeđuju infrastrukturu, znanje i motivaciju. Kako se planinarska zajednica u Srbiji širi i profesionalizuje, ostvarenja iz 2025. godine postavljaju novi, viši standard za budućnost, inspirišući sve od početnika do budućih rekordera da kroče na stazu i krenu ka svojim vrhovima.