Kriza u proizvodnji maline: Klimatske promene i ekstremi prepolovili prinos
Proizvodnja maline u Srbiji suočava se sa jednom od najtežih sezona u novijoj istoriji, sa prosečnim prinosom koji je prepolovljen u odnosu na očekivane vrednosti. Diplomirani inženjer voćarstva Aleksandar Zujalović iz PSSS Užice otkriva da su nepovoljne klimatske promene doveli do dramatičnog pada proizvodnje ove vredne voćke, koja predstavlja značajan izvozni artikl za srpsku privredu. Ova situacija nije samo lokalni problem već deo šireg globalnog obrasca klimatske promene koji sve više utiče na poljoprivrednu proizvodnju širom sveta.
Uticaj klimatske promene i ekstrema na razvoj maline
Klimatske promene koje pratimo poslednjih 10-20 godina manifestuju se kroz sve intenzivnije ekstreme koji direktno pogađaju voćarsku proizvodnju. Ova godina predstavlja tipičan primer kako niz nepovoljnih uslova kao što su klimatske promene može dovesti do katastrofalnih posledica za proizvodnju maline. Prolećni mrazevi, koji su se pojavili čak u aprilu i maju, naneli su značajna oštećenja na pupoljcima i mladim prirastima koji su se tek bili razvili. Iako malina generalno dobro podnosi mraz zbog kasnijeg cvetanja, ove godine intenzitet i vremenski period mrazeva prevazišli su njenu otpornost.
Sistemi navodnjavanja kao delimično rešenje
Proizvođači koji su imali sisteme za navodnjavanje i orošavanje zabeležili su za nijansu bolje rezultate u odnosu na one koji su radili u sistemu suvog voćarenja. Međutim, čak i najsavremeniji sistemi navodnjavanja nisu mogli da se izbore sa izuzetno visokim dnevnim temperaturama koje su karakterisale ovu sezonu. Ova činjenica naglašava potrebu za razvojem kompletnijih sistema zaštite biljaka koji će moći da se nose sa sve kompleksnijim klimatskim izazovima. Investicije u savremenu poljoprivrednu tehnologiju postaju sve važnije za opstanak voćarske proizvodnje.
Hidrološki paradoks: Jun bez kiše
Jedan od najšokantnijih aspekata ove proizvodne sezone bio je činjenica da je jun, koji statistički spada u jedan od dva najkišovitija meseca u godini, prošao praktično bez padavina. Ovaj hidrološki paradoks predstavlja jasan indikator koliko su klimatske promene postale nepredvidljive i ekstremne. Posle obilnih prolećnih padavina koje nisu pogodovale razvoju voćke, usledio je veoma dug sušni period praćen izuzetno visokim dnevnim temperaturama, što je stvorilo idealne uslove za stres biljaka i smanjenje prinosa.
Ekonomski aspekti i otkupne cene
Uprkos dramatičnom padu proizvodnje, visoka otkupna cena maline koja je dostizala i prelazila 600 dinara po kilogramu delimično je ublažila ekonomski gubitke proizvođača. Ova situacija ilustruje kako tržišni mehanizmi mogu da pomognu u smanjenju negativnih efekata klimatske promene, ali istovremeno naglašava potrebu za razvojem stabilnijih i predvidljivijih strategija za podršku poljoprivrednicima. Ekonomski aspekti poljoprivredne proizvodnje postaju sve važniji u kontekstu klimatske promene.
Strategije oporavka i buduće proizvodnje
Uprkos teškoj godini, stručnjaci savetuju proizvođačima da ne odustaju od proizvodnje i ne zapuštaju svoje malinjake. Ključno je do kraja vegetacije odratiti sve potrebne agrotehničke mere i pravilno održavati zasade kako bi u dobroj kondiciji dočekali zimsko mirovanje i spremni ušli u narednu proizvodnu godinu. Uvid sa terena pokazuje da uprkos svim izazovima, u većem broju pregledanih zasada izdanci za sledeću godinu su dobro razvijeni i imaju zadovoljavajuću dužinu i debljinu za ovaj period vegetacije.
Tehnološke inovacije u voćarstvu
Buduće unapređenje sistema za navodnjavanje i orošavanje postaje ključno za opstanak proizvodnje maline u uslovima klimatskih promena. Ako se nastavi ovakav trend promene agroekoloških uslova bez promena i inovacija, teško ćemo održati čak i postojeću proizvodnju maline, a kamoli je unaprediti i povećati. Primena savremenih tehnologija u poljoprivredi postaje neophodnost, a ne luksuz.
Dugoročne implikacije za srpsko voćarstvo
Ova godina predstavlja jasan upozorenje za celokupno srpsko voćarstvo o potrebi za adaptacijom na klimatske promene. Tradicionalni metodi proizvodnje više nisu dovoljni za suočavanje sa savremenim izazovima klimatske promene, a investicije u istraživanje, razvoj i implementaciju novih tehnologija postaju ključne za budućnost ove važne privredne grane. Saradnja između naučnih institucija, proizvođača i državnih institucija mora biti jača kako bi se razvile efikasnije strategije za suočavanje sa klimatske promene.
Globalni kontekst i lokalni odgovori
Problemi sa kojima se suočava proizvodnja maline u Srbiji nisu izolovani već deo šireg globalnog trenda klimatske promene koja utiče na poljoprivrednu proizvodnju širom sveta. Međutim, lokalni odgovori moraju biti prilagođeni specifičnim uslovima i karakteristikama srpskog voćarstva. Razvoj otpornijih sorti, unapređenje sistema navodnjavanja, implementacija precizne poljoprivrede i obrazovanje proizvođača predstavljaju ključne elemente strategije adaptacije koja će osigurati održivost proizvodnje maline u budućnosti.
