Grad Užice je sa prevoznikom „Bečejprevoz“, koji je prethodnih pet godina vršio uslugu javnog prevoza uovom gradu i upravljao autouskom stanicom, sklopio ugovor o javno privatnom partnestvu i to na rok od čak 25 godina. Pored cene usluge, koja je na godišnjem nivou za isti broj linija i polazaka, veća za oko 40 miliona dinara, prevoznik je od grada besplatno dobio na korišćenje i autobuske stanice, čiji je zakup prethodnim ugovorom koštao 2,8 miliona dinara na mesečnom nivou. Građani i dalje plaćaju 100 dinara peronsku kartu, što je prihod prevoznika kao i naplata stanične usluge koju naplaćuju drugim prevoznicima.
„ Cena od oko 195 miliona, koju sada grad plaća prevozniku, definisana je po pređenom kilometru na godišnjem nivou, i to za oko 1,15 miliona kilometara. Javni prevoz u Užicu odvija se na 16 linija, pet gradskih i jedanaest prigradskih. Za procenjenu kilometražu potrebno je angažovati 23 vozila, 16 solo- bus i sedam mini-bus. Mi prevozniku dajemo red vožnje gde definišemo polaske na linijama a njihova obaveza je da to izvrše. Prihod koji prevoznik ostvari od prodaje autobuskih karata ide u budžet grada. Svi navedeni uslovi važili su i u prethodnom periodu što se tiče tehničkih stvari, sem što se jedinična cena za solo-bus i mini-bus razlikovala, sada je izjednačena. Ranije je za solo-bus iznosila 1,109 evra/km a za mini-bus-0,759. Sada je za obe vrste vozila 1,297 evra/km “, kažu za Nova.rs iz JP „Užice razvoj“.
Ono što još nije isto, u odnosu na prethodni ugovor, jeste da je poslovni prostor autobuske stanice, u koji ulaze poslovne prostorije, kancelarije, biletarnica, čekaonica, peroni i parkinzi, ranije definisan posebnim ugovorom, ovog puta je objedinjen sa uslugom prevoza. Na 40 miliona, koliko na godišnjem nivou sada više vredi usluga prevoza, dodaje se i 33,6 miliona, jer prethodnim ugovorom, iz 2015. zakup je definisan na 2,8 miliona mesečno. Nadležni kažu da je aneksima taj iznos kasnije umanjivan, jer zbog smanjenog broja putnika prevoznik nije mogao da ispuni ugovornu obavezu.
U svakom slučaju, prihod grada od izdavanja ovog prostora, nije bio manji od 20 miliona godišnje. Ako je grad odustao od naplate zakupa autobuske stanice, čiji je vlasnik, da li je sada mogao da ubira prihod od stanične usluge i od prodatih peronskih karata, ili da bar putnike oslobode tog nameta, već je sve prepustio ponuđaču? Zašto je grad „odrešio kesu“ pa prevozniku dao sve ove benefite, pitali smo člana Gradskog veća zaduženog za saobraćaj u Užicu Slobodana Šiljkovića. Umesto o interesu građana,
uporno je govorio o interesima prevoznika.
„Zamislili smo situaciju da je „Bečejprevoz“ dobio na tenderu vršenje usluge prevoza a da je neko drugi dobio zakup autobuske stanice. Takav smo slučaj imali ranije kada je bilo velikih problema. Ogromni su rashodi onog ko plaća zakup autobuske stanice. Grad je, na zahtev “Bečejprevoza” aneksima ugovora više puta smanjivao cenu zakupa kako prevoznik ne bi bio u minusu. Grad svakako nije na gubitku već na dobitku“, tvrdi Šiljković.
Izostanak naplate zakupa Šiljković opravdava budućim uvođenjem tiketinga, elektronskog plaćanja karata u autobusima, što spada u uslugu prevoza a ne zakupa, ali tako su zamislili. Sve u svemu, ugovor o javnoprivatnom partnerstvu koji, po rečima gradskog većnnika predviđa ozbiljnost, pretvorio se u nagodbu u kojoj su obaveze ponuđača „na dugačkom štapu“. Sve što je tenderom predviđeno će biti, a možda i neće.
Prethodni tender propisivao je da starost vozila ne može biti više od deset godina, dok ovog puta može biti do 20, za vreme trajanja ugovora. Autobusi sada treba da budu na komprimovani prirodni gas-CNG, da od 23 vozila, minimum deset treba da ima pristupnu rampu za osobe sa invaliditetom, kao i da su klimatizovana. Uglavnom, autobusi koji prevoze putnike u Užicu, trenutno nemaju ni gas, ni rampe za invalide, ni čarobni tiketing… Ugovor je na snagu stupio početkom godine.
„Svako ko je želeo da učestvuje na tenderu morao je da pokaže da ima takva vozila i da poseduje sve što je navedeno konkursnom dokumentacijom. To što prevoznik ne koristi takve autobuse danas, objašnjava drugi deo ugovora koji definiše pripremni period od dve godine u kome on ima obavezu da počne da ih koristi. To će mu omogućiti tzv. buster stanica koju je u obavezi da obezbedi a za kompresionu stanicu ima rok od četiri godine. Probni period je dve godine i u tom periodu mogu da koriste autobuse koji ne ispunjavaju sve navedene uslove tendera“, dodaje Šiljković.
Ako će se prevoznik dve godine prilagođavati uslovima tendera, Šiljkovića smo pitai da li će u tom periodu biti umanjen iznos davanja grada na ime prevoza, čija cena je definisana uslovima? Rekao nam je da neće, jer će prevoznik tokom dve godine imati velika ulaganja. Ulaganja i njihovu opravdanost Šiljković navodi i kao razlog zbog koga je ugovor potpisan na rok od 25 godina.. Potpisivanju ugovora o javno privatnom partnerstvu prethodila je javna nabavka a jedini ponuđač je bio „Bečejprevoz“. Zašto na ovom tenderu nisu učestvovali drugi prevoznici, kao ranije, pitali smo vlasnika najveće firme koja se bavi prevozom u Užičkom kraju “Gaga turs”, Milana Radibratobića. “Nismo mogli učestvovati jer je grad sve uslove prilagodio “Bečejprevozu”, verujem da ni jedna firma iz Srbije nije mogla doći da učestvuje, tender je tako podešen ili namešten. Kada se sve stavke pogledaju, samo je nedostajalo da na vrhu piše ime “Bečejprevoz”. Mislim da tender nije raspisivao grad nego “Bečejprevoz”. Između ostalog uslov je bio da prevoznik mora vršiti uslugu javnog prevoza u najmanje tri lokalne samouprave, što nema veze sa traženim uslugom. Uslovi su javno dostupni ali jedan možda najbolje svedoči mojim tvrdnjama a to je uslov da je ponuđač, u prethodnih pet godina više od jedne godine upravljao autobuskom stanicom. Grad Užice je na upravljanje autobusku stanicu dao “Bečejprevozu”, 2015. godine od kada nije bilo drugog upravljača, šta dalje da pričamo”, kazao je za Nova.rs Radibratović.
Radibratović, čija firma je u nekom ranijem periodu upravljala autobuskom stanicom, kaže da su samo prihodi od stanične usluge, koji plaćaju drugi prevoznici 3,5- 4 miliona dinara mesečno, plus prihod od peronskih karata koje plaćaju putnici. Dodaje da samo “Gaga turs”, na ime stanične usluge “Bečejprevozu”, mesečno plaća 1,5 miliona dinara.
U gradu na Đetinji kruži priča da iza ovog projekta stoji politika ali i uticaj koordinatora Srpske naprednestranke za ovaj kraj, narodnog poslanika, Pribojca, Krsta Janjuševića, čiji je sugrađanin vlasnik preduzeća „Bečejprevoz“ Duško Đurović. Slobodana Šiljkovića, koji je odnedavno i poverenik SNS-a za grad Užice, pitali smo za komentar na takve tvrdnje.
„To može da kaže neko ko ne zna kakva su kretanja i zbivanja i kako se određuje ponuđač po Zakonu o javnoprivatnom partnerstvu. To sve ide na server javnih nabavki i dostupno je javnosti. Ja ne znam ni ko je vlasnik „Bečejprevoza“, znam samo da im je pedstavništvo u Beogradu“, razjasnio je Šiljković. Na jraju, treba poverovati da je prvo javnoprivatno partnerstvo u Užicu donelo benefit građanima a ne prevoznika, kako tvrde nadležni. Neuobičajeno je da se užička vlast nije obratila javnosti, kao što to rade posle svakog “uspešnog” projekta, iako je ugovor potpisan još 4.januara. „Bečejprevoz“ je, po svemu sudeći, sklopio odličan posao, „prevozao“ donosioce odluka a Užičane će „vozati“ budućih četvrt veka.
IZVOR: nova.rs
Zajoš vesti pratite ERO
